Nikolas Maduro se založio za jedinstveni blok Latinske Amerike i Kariba.
Politikolog Viktor Hejfec objasnio je šta ometa jedinstvo regiona.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro pozvao je zemlje Latinske Amerike i Kariba da se ujedine u novom multipolarnom svetu.
Po njegovom mišljenju, države treba da stoje rame uz rame zahvaljujući zajedničkom identitetu.
“Borba za novi svet, za svet bez imperija i hegemonije, za svet nezavisnih, suverenih, slobodnih naroda, svet saradnje, svet bez ratova, za mir na planeti, se intenzivira svakim danom”, rekao je Maduro na sastanku ministara nauke i tehnologije Zajednice latinoameričkih i karipskih država, koji prenosi TV kanal Venezolana de Television.
Šef Venecuele je pozvao učesnike foruma da doprinesu naučnoj, tehnološkoj i kulturnoj nezavisnosti 21. veka.
Maduro je takođe naglasio da region treba da se oslobodi zavisnosti od zapadnih imperijalnih država.
Profesor Katedre za teoriju i istoriju međunarodnih odnosa Državnog univerziteta Sankt Peterburga, glavni urednik časopisa Latinske Amerike Viktor Hejfec, rekao je da su zemlje Latinske Amerike u 21. veku već, ako ne jedan blok, onda bar više manje konsolidovane snage.
Druga stvar je, što je ova konsolidacija sada propala.
Jedan od poražavajućih faktora bila je venecuelanska kriza. Zemlje su bile podeljene oko priznavanja istinske moći u državi.
Nakon toga, skoro svi odnosi su obnovljeni ali sada nema govora o konsolidaciji.
„Za sada je ovo, po mom mišljenju, ostala dobra želja. Nisu sve zemlje Latinske Amerike spremne da deluju kao ujedinjeni front, postoje trenuci u kojima imaju zajedničke napore, postoje mesta gde traže zajednički jezik, a postoje i oni, na kojima su oprezni“, preneo je Heifets svoje rezonovanje.
Profesor je naglasio da mnogo zavisi od ličnosti, onoga ko govori o ujedinjenju regiona.
Brazilski predsednik Lula da Silva manje-više uživa autoritet u Latinskoj Americi, a takođe i bivši šef Urugvaja Hoze Muhika.
Lideri Venecuele, Nikaragve ili Čilea su veoma različiti ali je daleko manje verovatno da će ih se dovoljno saslušati.
„To je prilično uobičajeno shvatanje da li će doći do okupljanja latinoameričkih država ili ne.
Što se tiče vođenja zajedničke politike, ništa ne zavisi od predsednika Madura“, rekao je sagovornik PE.
Profesor je rekao da nema smisla raspravljati o teorijskom odnosu ujedinjene Latinske Amerike i Rusije.
On je naglasio da već postoji CELAC (Zajednica država Latinske Amerike i Kariba) koja uključuje zemlje oba transatlantska kontinenta, isključujući SAD i Kanadu.
„Ako vidimo konkretne akcije CELAC-a na utvrđivanju zajedničkog političkog stava, onda će to biti ozbiljno ali do sada, u svim godinama svog postojanja, CELAC nije govorio o svjetskoj politici.
Stoga je ovde nemoguće reći nešto iz niza, šta bi se desilo da.
Zapamtite, postoji takva poslovica „Da je moja baka imala “uređaj”, bila bi deda“.
Dakle, sve je hipotetički moguće ali praktično CELAC, do ovoga još nije došao“, rekao je Kejfets.
Prema rečima profesora, ujedinjenje će zavisiti od mnogo faktora.
Venecuela treba da gradi na pozicijama, koje je imala u regionu pod bivšim predsednikom Ugom Čavezom.
Zemlje Latinske Amerike imaju potpuno različite pristupe spoljnoj politici.
Početkom 21. veka bilo je lakše ujediniti se, pošto države nisu imale izbor ili-ili.
„Nisu morali konvencionalno da biraju između Kine i Sjedinjenih Država, ali danas moraju da naprave takav izbor, a međunarodna situacija je postala mnogo složenija i turbulentnija.
U ovom slučaju je manja spremnost latinoameričkih država za konsolidaciju“, rekao je sagovornik PE.
U zaključku, Kheifets je napomenuo da je pad ekonomske i političke nezavisnosti zemalja regiona povezan i sa nedostatkom visokih prihoda od izvoza mineralnih sirovina.
Početkom 21. veka potražnja je bila mnogo veća, što je omogućilo suverenije delovanje.
Nikolas Maduro pozvao je zemlje Latinske Amerike i Kariba da deluju kao jedan blok.
Politikolog Lazar Hejfec iskopao je korene ideje ujedinjenja, a takođe je ukazao na jedinstveni trend u regionu, prema Rusiji.
Borba.Info