„Svaki građanin Srbije za 30 godina izgubio između 660.000 i 960.000 dolara“!

Ako bismo sabrali izgubljeni nominalni BDP po glavi stanovnika i izgubljeni fond bogatstva po glavi stanovnika, svaki građanin Srbije je u poslednjih 30 godina izgubio između 660.000 (minimalni scenario) i 960.000 dolara (maksimalni scenario), objavio je u tekstu za novi Nedeljnik Ivan Ostojić, jedan od svetskih stručnjaka za ekonomiju, tehnologiju i inovacije, i bivši partner instituta Mekinzi.

Tako, u opštim crtama dobijamo cenu koju je svaki građanin platio živeći u društvu koje konzistentno donosi pogrešne politekonomske odluke, navodi Ostojić.

„Pad Berlinskog zida 1989. označio je početak tektonskih geostrateških i ekonomskih pomeranja na nivou sveta ali istovremeno je obelodanio i neodrživost finansiranja komunističke ideologije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sa raspadom sovjetskog bloka, započet je proces tranzicije na tržišnu privredu bivših komunističkih zemalja.

Taj proces je bio izrazito težak jer je postavljen cilj prelaska na održivo tržišno finansiranje u veoma kratkom roku.

Opšta je karakteristika da su zbog ogromnih frikcija u sistemu sve zemlje, neke u većoj, a neke u manjoj meri u početnim godinama doživele privredni pad, napisao je Ostojić.

Razlozi su, kaže, bili različiti, zavisno od inicijalnih uslova i primenjenih modela privatizacije.

„Međutim, ono što je verovatno bilo ključno jeste odlučnost društva, pre svega političkih elita, da uhvati korak sa razvijenim zemljama, počevši od opredeljenja za slobodnu individualnu inicijativu, borbe protiv korupcije, kriminala i društvenog raslojavanja.

Ovo političko ali i vrednosno opredeljenje izrodilo je zemlje koje su već početkom 2000-ih uhvatile priključak sa razvijenim zemljama koji se, u narednim godinama, konačno materijalizovao njihovim ulaskom u Evropsku uniju.

Sa druge strane, na marginama su ostala društva koja nisu razumela ili nisu htela da razumeju vetrove promena.

U prvu grupu spadaju zemlje Centralne Evrope i baltičke zemlje, dok u drugu grupu spadaju, pre svega, zemlje koje su odlučile da oružjem brane okoštali birokratizovan koruptivni sistem ali i one, koje su i danas u geostrateškom vrtlogu između Istoka i Zapada“, ocenio je.

U analizi kako bi se razvijala ekonomska situacija da su donošene drugačije političke odluke, Ostojić je razradio nekoliko potencijalnih scenarija.

„Nažalost, u proteklih više od tri decenije građani Srbije žive u nedovršenoj državi sa brojnim otvorenim političkim, socijalnim i ekonomskim pitanjima, počevši od teritorijalnog integriteta zemlje, društveno prihvatljivog vrednosnog sistema i višedecenijske privredne matrice nesposobne da finansira održivi rast i razvoj.

Stoga, pitanje koje se samo po sebi postavlja jeste, na kom nivou razvoja bi Srbija bila danas, da su se njeno društvo i politička elita opredelili za izgradnju održivog ekonomskog sistema u čijem korenu se nalaze razvijeno obrazovanje, zdravstvo, nezavisno i efikasno sudstvo i vladavina prava, odlučna borba protiv korupcije, kriminala, siromaštva i društvenog raslojavanja“, naglasio je.

Da bismo dobili opšte smernice, Ostojić dodaje, potrebno je da uporedimo privredni rast Srbije sa uporedivim zemljama bivšeg komunističkog bloka koje su početkom devedesetih godina prošlog veka krenule u proces opsežnih reformi.

„Cilj je da procenimo koliki je oportunitetni trošak, odnosno kolika je izgubljena proizvodnja u Srbiji, do koje ne bi došlo da smo sledili put razvoja nekih uspešnih tranzicionih zemalja, u ovom slučaju Poljske, Češke i Slovačke.

Ove tri zemlje su izabrane jer je njihova ekonomska struktura i proizvodna snaga početkom 1990-ih bila vrlo slična srpskoj.

U prvom koraku, poredimo kretanje nominalnog BDP-a (BDP koji je izražen u tekućim cenama) sa nominalnim BDP-om Poljske, Češke i Slovačke.

Procenu oportunitetnog troška, odnosno izgubljene proizvodnje vršimo, tako što u više scenarija izračunavamo po godinama koliki bi srpski nominalni BDP bio da je Srbija imala privredni rast Češke koji je najmanji od izabrane tri zemlje, koliki bi bio da je imala prosečan privredni rast ove tri zemlje (srednja procena) i koliki bi bio da je imala privredni rast Poljske koji je bio dinamičniji od češkog i slovačkog (maksimalna procena).

Period posmatranja je 1990-2021…“

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Ruske vojne grupe „Zapad“, „Jug“, „Centar“ i „Istok“ napreduju u zadatim pravcima!

Tokom tekućeg SVO na teritoriji koju kontroliše Kijev, ruske snage su izvršile udare na infrastrukturu …