Borba Info Vesti
Srbija ove godine može očekivati privredni rast (BDP) između jedan i dva odsto, dok bi “herojski” scenario iznosio 2,5 odsto, zaključak je, nedavno održane sednice Saveta za BDP.
U zapisniku sa sednice navedeno je da je ta prognoza pesimističnija od projekcije Narodne banke Srbije, prema kojoj će rast BDP-a u 2023. godini biti u rasponu od dva do tri odsto ili Ministarstva finansija koje projektuje rast 2,5 odsto, pa i od procena Svetske banke koja očekuje rast srpske ekonomije 2,3 odsto.
Savet, koji predvodi premijerka Ana Brnabić, posebno brine šta će biti sa ovogodišnjim poljoprivrednim rodom usled velikih kiša, kao i pad građevinske industrije, a posebno „nepotrebni zastoji u građevinarstvu i železnici“, preneo je portal Danas.
Kako se navodi u zapisniku predsednica Vlade je ocenila da su „predstavljeni rezultati jako loši“ i izrazila bojazan da sastanci Saveta za BDP, koji su održavani od početka godine nisu dali nikakve rezultate i da Vlada neće postići rezultate koji su postavljeni kao „targeti“, posebno se osvrćući na izvođenje radova u građevinarstvu i postupak izdavanja građevinskih dozvola.
Građevinska industrija je u prvom kvartalu ove godine zabeležila pad u stalnim cenama (kad se isključe efekti rasta cena) za 0,5 odsto ali je u gradnji zgrada vrednost izvedenih radova pala za, čak 20 odsto.
Za prva tri meseca broj izdatih građevinskih dozvola je pao 6,1 odsto u odnosu na isti period lane.
U prvom tromesečju ove godine BDP je porastao 0,7 odsto u odnosu na isti period iz 2022. godine.
Ekonomista Saša Đogović rekao je da ekonomska sitaucija ide na dole, a da; industriju drži jedino energetika, zbog velikog pada prošle godine u ovo doba, zbog čega sada beleži veliki skok proizvodnje.
„Prerađivačka industrija je u minusu, a ovu godinu ćemo završiti u plusu pre svega zbog energetike.
Lična potrošnja je u padu i zbog inflacije i zbog manje tražnje za kreditima.
Ne verujem da će BDP doći do 2,5 odsto ove godine, pa čak ni 2,3 odsto. I dva odsto je puna kapa“, rekao je Đogović i naveo da će biti niži od proseka Zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, vlada velika neizvesnost i teško je proceniti privredni rast u ovoj godini i zbog političke nestabilnosti.
„Od toga da li će se politička kriza rešavati u institucijama ili na ulici, a za šta je najviše odgovorna vlast, zavisiće stepen rizika ulaganja u zemlju, a to znači i priliv stranih direktnih investicija“, rekao je Đogović.
Dodao je da je domaće preduzetništvo nerazvijeno i da su „sve karte bačene“ na strane direktne investicije (SDI), a da među njima ima dosta investicija koje ne povećavaju konkurentnost zemlje niti kupovnu moć građana.
I profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić nije optimista i to, posebno zbog događaja u Evropi.
„Teško da Srbiji može biti dobro ako su Italija ili Nemačka u recesiji. Neki stručnjaci očekuju da se recesija u Nemačkoj još produbi u dužem roku.
Ugovor o snabdevanju ruskim gasom preko Ukrajine ističe 2024. godine i ako ga ne produže pitanje je da li će biti gasa za industriju, a za deo industrije nije samo gorivo već i sirovina“, rekao je Savić.
Podsetio je ;da u Srbiji oko 80.000 ljudi radi u fabrikama nemačkih kompanija, koje proizvode za poznatog kupca.
“Ako nema narudžbina za njih, nema ni posla za te ljude“, rekao je Savić i naveo da veliki priliv deviza u zemlju dolazi od doznaka radnika iz EU.
Istakao je da je inflacija u Srbiji, a i u Evropi visoka. „Dok je relativno niska inflacija gura privredni rast.
Kada postane previsoka onda ga koči. Inflacija preko 10 odsto je visoko i ona nije pod kontrolom“, rekao je Savić.
Stanje je, prema njegovim rečima, neizvesno, kamatne stope rastu, krediti su skuplji, a pitanje je šta će biti sa poslovima, platama.
Država je sada najavila povećanje plata i penzija ali realno to nije posebno veliko povećanje.
Kada se inflacija useli ona razara privrednu aktivnost“, rekao je Savić.
Danas/Beta
Snimljen precizan lov ruskih artiljeraca na tenkove OSU! – VIDEOhttps://t.co/ZbCvunOKE6
— Borbainfo (@Borbainfo1) June 12, 2023
