Već smo upoznati sa činjenicom da žene masovno odlaze u Dubai, u potrazi za luksuznim životom i moćnim šeicima, koji bi im to obezbedili.
Mračne ispovesti devojaka, koje su se u potrazi za luksuznim životom suočile sa raznim perverzijama, srušile su uverenje da je Dubai mesto, na kojem je sve savršeno.
Stjuardesa iz Beograda otkrila je koga najčešće ljube devojke koje s ovih prostora odlaze u Dubai, kada se kao stjuardese zaposle u jednoj svetski poznatoj aviokompaniji.
– To su Libanci. Inače su niski, ali zato imaju „priču“ i šarmantni su.
Slični su nam temperamentom, jer ipak su oni Mediteranci. Imaju stav da su najlepši, najbolji i najatraktivniji.
No, nećete ih videti među pilotima.
Uglavnom rade kao stjuarti i u ugostiteljstvu – kaže Beograđanka M.R., koja je četiri i po godine bila stjuardesa u poznatoj aviokompaniji, a sada se bavi odnosima s javnošću, piše Pink.rs.
Naravno, tu nije kraj priči o ljubavnom životu stjuardesa. Maja nastavlja da ih ima različitih, od onih sa sretnim završetkom do srceslamajućih.
– Jedna kolegica je vrlo brzo upoznala svog sadašnjeg supruga Norvežanina koji je bio pilot i danas imaju dvoje dece.
Druga se zaljubila u Egipćanina koji je zbog nje perfektno naučio njen materinji jezik, da bi nakon tri godine veze odlučio da oženi djevojku, koja mu je dogovorena u detinjstvu.
One kojima momci dođu u posetu u Dubai i odsednu kod njih, što je zabranjeno, samo slažu da su im to rođaci, jer ih zapravo niko neće proveravati – rekla je Maja i dodala:
– Teško da bi se Hrvatica, kao ni Srpkinja ili Crnogorka zaljubila u Arapa (izuzev Libanca) jer oni nisu naročito privlačni muškarci, a mi ipak imamo svoje standarde lepote.
Ako je ženi stalo do novca, pa je to motiviše, onda treba da bude svesna da su oni vrlo privrženi svojoj kulturi i da se na kraju odluče na ugovoreni brak.
Čak i kad je u pitanju velika ljubav, ni ona ne može srušiti tu barijeru, koliko god mi odavde mislile da ljubav sve pobeđuje.
Novac je u tom poslu bitan faktor, a Maja tvrdi da se istovremeno može provoditi na destinacijama i od plate koja se kreće od 1.500 do oko 2.000 evra, te dodatnog džeparca, dovoljno uštedeti da bi nakon četiri ili pet godina rada mogle u rodnom gradu kupiti stan od 40 ili 50 metara kvadratnih, po ceni od nešto višoj od 1.000 evra po kvadratu.
– Na svakoj destinaciji ostanemo između 13 i 36 sati, a u hotelu su nam plaćene sve usluge osim hrane i zbog toga dobijamo džeparac.
U Londonu je to bilo 65 funti, u Parizu oko 75 evra, dok je Cirih bio najbolji sa 160 franaka – rekla je.
Jasno je da je živela punim plućima ali postoji druga strana medalje.
„Kada mi kažemo „oprosti“ ili „molim te“, onda to stvarno mislimo. No, u korporativnoj kulturi Emirata „molim te“ mora sve pratiti.
Čak vas mogu prijaviti nadređenima da imate problem u ponašanju.
Isto vam se dogodi kad vam nadređeni uputi kritiku, a vi pokušate objasniti da niste krivi.“
Dok je studirala istoriju umetnosti, radila je kao novinarka na televiziji i vodila je jutarnji program.
Radila je intervjue s Beograđanima koji žive u inostranstvu i tako je 2002. godine srela poznanicu koja je bila stjuardesa u jednoj aviokompaniji.
– Intervju za posao je bio na engleskom jeziku.
Prvo smo u grupama razgovarali kojih 10 zanimanja bismo izabrali da započnemo civilizaciju na drugom planetu.
Zatim su usledili psihološki testovi. U parove smo spajali momke s momcima, te devojke s devojkama po osnovi toga iz koje su države, koliko imaju godina.
Trebalo je da zamislimo da su to osobe koji su upravo dobili posao stuarta i stjuardese, te da moramo odrediti ko će s kim biti cimer i da objasnimo zašto smo tako odabrali.
Zatim su od 25 stvari s liste morali izabrati onih 15 koje bi poneli sa sobom u slučaju pada aviona u vodu, te ih poređati po prioritetu.
Zatim smo rešavali psihološki test sa 180 pitanja.
Nije bilo kraja pisanju odgovora. Jedno od pitanja je bilo je da izaberemo uljeza između tri reči „govor“, „mrmljanje“ i „zviždukanje“.
Sad, je li trebalo izbaciti govor ili zviždukanje i zašto je to pitanje važno i što oni iz odgovora zaključuju, meni je totalno nejasno.
U finalnom krugu smo imali intervju jedan na jedan i trebali smo predati fotografiju u stavu mirno i s velikim osmehom, odeveni u suknju, sako i sa salonskim cipelama sa zatvorenim prstima.
Nakon 12 sati testiranja prođe oko 10 posto kandidata – izjavila je.
Za kraj je ispričala da je danas mnogo zadovoljnija, jer kao PR uživa u poslu koji radi, dok je kao stjuardesa uživala u beneficijama, koje joj je donosio posao.
Stil