Borba Info Vesti
Ovaj primer pozivanja na obnovu isporuka ruskog gasa kroz Severni tok 1, uklapa se u širu strategiju nemačkih pristalica uvoza iz Rusije.
Oni dobro znaju da će biti teško snabdeti Nemačku dovoljnom količinom energije iz alternativnih izvora, uz efektivni prekid uvoza ruskog gasa.
Gubitak nastao zatvaranjem ukupno šest nuklearnih elektrana u poslednje tri godine povećava potražnju za većim količinama energije iz drugih centara nabavke, a ograničenja planiranja otežavaju distribuciju energije vetra putem pojačanih mrežnih kapaciteta tamo gde je potrebna.
Istovremeno, niko ne želi masovno da poveća upotrebu uglja – iako se, napominje autor i to događa.
Sve što nemačkim zagovornicima ruske energije zapravo treba je jedna zoista hladna zima i Kinezi koji kupuju dovoljne količine tečnog prirodnog gasa na svetskim tržištima da cene prirodnog gasa dramatično porastu.
U tom trenutku bi postojali svi argumenti za popravku Severnog toka 1 – po ceni od 500 miliona dolara – i povratka na ranije uobičajeno poslovanje.
Pritom, to ne bi bio argument koji bi se iznosio samo u Nemačkoj.
“Šrederizacija”, prema kojoj evropski političari i poslovni rukovodioci traže i podupiru duboke veze s ruskim energetskim tržištem, bila je i ostala obeležje zapadnoevropskog energetskog sektora u celini, ne samo u Nemačkoj.
Sada se, kako navodi Rajli, “Re-Šrederizacija” može videti na sceni u Italiji gde je desna vlada Đorđe Meloni, koju je poduprlo prorusko koalicijsko krilo Silvija Berluskonija, imenovala Skaronija za predsednika ENEL-a.
Skaroni je ranije bio izvršni direktor drugog italijanskog energetskog diva ENI i razvio je čvrst odnos – kao što i sami zapisi iz Kremlja pokazuju – s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Takođe, podržavao je i delimično finansirao projekt gasovoda Južni tok, koji je imao za cilj da nanese štetu Ukrajini osiguravanjem alternativne tranzitne rute za ruski gas u Evropu, piše autor Rajli.
No, sveukupan cilj Moskve nije bio samo da smanji prihode Ukrajine, već i njenu važnost za EU, što bi teoretski olakšalo kasniji napad na tu zemlju, jer bi bile smanjenje šanse da bi EU za to pokazala kakav značajniji interes.
ENI je pod vođstvom Skaronija takođe zatvorio Italiju u rusku gasnu mrežu, održavajući dugoročne ugovore s ruskim energetskim divom Gaspromom i kupovinom gasnih polja u Rusiji.
Kao i mnogi drugi njemu slični, Skaroni nije pokazao predomišljanje ili kajanje za svoje postupke.
I dalje je tvrdio da Italiji treba ruski gas za iduću deceniju i usprotivio se sankcijama Kremlju i to uprkos činjenici da sukob Rusije i Ukrajine preti evropskoj bezbednosti i međunarodnom poretku.
Iz energetske perspektive, njihove akcije učinile su Evropu zavisnom od ruskog gasa, a kada je Moskva Evropskoj uniji izmakla energetski “tepih”, evropski potrošači su bili ti koji su na kraju platili račun – trošak uvoza energije u EU prošle godine bio je tri puta veći nego 2021.
Nije teško uočiti da će se Skaroni uskoro koordinisati s proruskim igračima u nemačkom energetskom establišmentu kako bi progurali ponovni uvoz ruskog gasa.
Kako je rečeno, trebaće samo hladna zima, ograničeni pristup LNG-u i visoke cene energije.
“Re-Šrederizacija” zapadnoevropskog energetskog sektora u tom trenutku će krenuti punom parom, zaključuje Alan Rajli.
Jutarnji list
