Borba Info Vesti
Zvaničnici Kongresa i Bele kuće pokušavaju da postignu sporazum o podizanju gornje granice zaduživanja, samo nekoliko nedelja pre zakonskog roka.
Ako se rok od 1. juna probije, Ministarstvo finansija neće biti u mogućnosti da spreči bankrot Sjedinjenih Država.
Ako pregovori ne uspeju, država više neće moći da ispunjava svoje finansijske obaveze, ekonomisti predviđaju haos.
Taj datum oko 1. juna, zvan “Datum-X”, zavisi od poreznih prihoda i potrošnje, što može drastično da varira iz nedelje u nedelju, piše Vašington post, a prenosi Jutarnji list.
“Bila bi to smrtonosna kombinacija”, kaže Mark Zandi, glavni ekonomista Mudisa.
Ako Kongres ne podigne važeći plafon zaduživanja od 31,4 milijarde američkih dolara, to bi moglo metastazirati i srušiti celi finansijski sistem, što bi na kraju uništilo ekonomiju.
Došlo bi do domino efekta: prekid isplata savezne države naštetio bi ekonomiji, što bi naštetilo tržištu deonica, što bi zauzvrat još više naštetilo ekonomiji, i tako dalje.
Teško je izračunati odnos između pada vrednosti kuća, rastućih kamatnih stopa i destabilizovanog globalnog finansijskog sistema.
Neke procene kažu da bi više od 8 miliona radnih mesta moglo da bude ukinuto, kamatne stope na stambene kredite mogle bi da porastu za više od 20 posto, a ekonomija bi drastično pala kao tokom recesije 2008. godine.
Neizvesnost je dosegla nivo neviđen godinama nakon što je mala republikanska većina u Zastupničkom domu uslovila povećanje dopuštenog nivoa duga smanjenjem potrošnje.
“Ne znamo – ovo se nikada nije dogodilo”, kaže Klaudija Sam, ekonomistkinja koja je radila u Federalnim rezervama.
“Ono što me toliko brine je to što ne mogu predvideti, a mislim da to niko ne može, šta se događa na X+1?”, kaže ona.
Najveća opasnost je upravo u nepredvidvosti, upozoravaju ekonomisti, posebno ako se rok probije nedeljama i mesecima. Rizici drastično rastu ako zastoj potraje.
Krah berzi
Vol strit bi verovatno bio prva problematična tačka, piše Vašington post.
Zasad finansijska tržišta nisu uzdrmana. Trenutno su porasle cene državnih obveznica koje dospevaju oko krajnjeg roka ali većina ne primećuje te nestabilnosti.
Ali što se Amerika bude više približavala 1. junu, očekuje se veći rast napetosti.
Strah od bankrota države zahvatio bi finansijski sistem – deonice, obveznice, uzajamne fondove, derivate – pre nego što bi se proširio na širu ekonomiju, kažu stručnjaci.
Deonice bi verovatno pale zbog očekivanja šireg ekonomskog pada, kako kamatne stope rastu, a investitori povlače sredstva s tržišta kako bi sačuvali svoj pristup kratkoročnoj gotovini.
Poslednji put kad se američka vlada približila bankrotu na manje od nedelju dana, to je bilo 2011. u mandatu predsednika Baraka Obame.
Glavni berzanski indeksi pali su za otprilike 20 posto.
Mudis analitiks procenjuje da bi cene deonica mogle da padnu za otprilike jednu petinu, brišući milijarde dolara bogatstva domaćinstava i opustošivši penzione račune miliona Amerikanaca.
Bela kuća procenjuje pak da bi pad mogao biti bliži 45 posto. Tržište obveznica takođe bi se zatreslo, jer bi se srušila vrednost postojećih državnih obveznica zbog višeg prinosa na nove.
Nagla recesija
Ako zastoj potraje, uticaj bi se brzo proširio s finansijskih tržišta na širu ekonomiju.
Pad bogatstva domaćinstava širom zemlje smanjio bi potrošnju, što bi takođe naštetilo ekonomiji.
Po jednoj proceni bankrot države digao bi kamatne stope na hipotekarne kredite iznad 8 posto i uzrokovao pad prodaje nekretnina za 23 posto.
Najdrastičniji učinak imala bi obustava isplata desetinama miliona američkih porodica, koje zavise od socijalne pomoći, bonova za hranu i Medikera.
Probijanje gornje granice duga moglo bi da uništi 8 miliona radnih mesta, upozorava Bela kuća.
Ako se granica duga prekorači, predsednik Džozef Bajden je upozorio da bi to moglo da pošalje američku ekonomiju u slobodni pad.
Probijanje gornje granice duga moglo bi da uništi 8 miliona radnih mesta, pokazala je nedavna analiza.
Milioni zaposlenih u federalnim organima bez plate
Kad Kongres ne uspe da odobri novi budžet na vreme, Vlada SAD ima predviđenu proceduru: agencije čija potrošnja nije odobrena pripremaju radnike za godišnji odmor, dok najvažnije osoblje upućuju da nastave da rade bez plate.
U protekloj deceniji dogodilo se tri puta u trajanju od najmanje jednog dana. Svim radnicima obično se platilo naknadno.
Nejasno je šta bi se sada dogodilo.
Neizvesnost bi mogla da utiče na američku vojsku, inspektore bezbednosti hrane, kontrolore vazdušnog saobraćaja i radnike na drugim vitalnim poslovima.
Savezna vlada je najveći poslodavac u zemlji, s otprilike 4,2 miliona zaposlenih.
Krah socijalnog osiguranja
Više od 60 miliona ljudi prima mesečnu socijalnu pomoć. Sličan broj zavisi od državnog zdravstvenog osiguranja Mediker.
Stručnjaci za budžet su skeptični hoće li Ministarstvo finansija imati mogućnost da pošalje starijim osobama te naknade na vreme, posebno ako blokada potraje nedeljama ili mesecima.
Porast troškova zaduživanja SAD
Izdavanjem obveznica, američka vlada može relativno jeftino da pozajmi novac.
Državne obveznice SAD zbog svoje sigurnosti postale su ključni element u svetskom finansijskom sistemu.
Služeći kao rezerve za sve, od centralnih banaka stranih država do fondova tržišta novca, američke obveznice su naširoko priznate kao jedno od najsigurnijih i najlikvidnijih dostupnih ulaganja.
Jedna procena Instituta Brukings, tink tenka sa sedištem u Vašingtonu, pokazala je da bi probijanje granice duga moglo da poveća troškove zaduživanja SAD za 750 milijardi dolara tokom sledeće decenije.
Širenje ekonomske krize po svetu
Mnoge države čuvaju svoje rezerve kupovinom velikih iznosa državnog duga SAD. Ali probijanje gornje granice duga moglo bi da smanji vrednost tih obveznica.
Ekonomisti strahuju da bi to dramatično povećalo broj prezaduženih zemalja, poput Šri Lanke i Pakistana, uz potencijalnu globalnu geopolitičku nestabilnost.
Pritisak Federalnih rezervi da podigne kamatne stope tokom prošle godine kako bi se obuzdala inflacija već je umanjio vrednost američkih obveznica za mnoge nacije.
Više od polovine svetskih rezervi strane valute sada se drži u američkim dolarima – otprilike tri puta više od bilo koje druge valute.
Pad dolara
Neispunjenje obaveza moglo bi da naškodi američkom položaju na svetskoj sceni, kažu analitičari.
Finansijski stručnjaci već su uočili znakove da je svetska ekonomija počela da se oslobađa zavisnosti od dolara, jer zemlje poput Brazila i Malezije pozivaju na češće trgovanje u drugim valutama.
Otprilike 60 posto međunarodne trgovine još uvek se odvija u dolarima, ali neisplata duga SAD to bi mogla promeniti, jer bi dovela do pada dolara.
Probijanje gornje granice duga bacilo bi sumnju na sposobnost američke vlade.
“To bi narušilo globalno poverenje u naš politički sistem, jer se deo našeg položaja u svetu temelji na međunarodnom uverenju da je naš politički sistem u osnovi funkcionalan”, kaže Danijel Bergstreser, profesor finansija na Univerzitetu Brandeis.
Jutarnji list
