U delu izveštaja o Srbiji navodi se da se očekuje da doprinos izvoza ekonomskom rastu poraste, uprkos slabljenju dinamike trgovine sa glavnim trgovinskim partnerima u EU.
Na rast tog doprinosa delovaće smanjenje uvoza i povećani izvoz podržan nedavnim stranim direktnim investicijama.
Prognozira se da će iza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2024. uglavnom biti privatna potrošnja i rast investicija.
Ipak, ekonomska ekspanzija u toj godini ostaće za više od procentnog poena manja od stope pre pandemije od oko 4 odsto.
Podseća se da je nakon snažnog oporavka u 2021, rast ekonomije Srbije osetno smanjen u 2022, na 2,3 odsto.
S obzirom na rusku agresiju na Ukrajinu, EK upozorava na veliku neizvesnost i rizike za slabljenje ekonomije Srbije.
Takođe se ukazuje da bi viša ili dugotrajnija inflacija od predviđene mogla da oslabi kupovnu moć i tako nepovoljno deluje na potrošnju i realni rast i više nego što se trenutno predviđa.
I veće od očekivanog usporavanje ekonomija glavnih trgovinskih partnera Srbije, posebno EU, nepovoljno bi delovalo na srpski neto izvoz.
S druge strane, povećano izmeštanje proizvodnje u obližnje zemlje (nearshoring) pozitivno bi uticalo na direktne strane investicije i izvoz Srbije.
Istovremeno EK prognozira da će inflacija, nakon očekivanog vrha u proleće 2023, početi da slabi od sredine godine podržana uticajem međunarodnog i domaćeg monetarnog zaoštravanja i povoljnog kretanja cena sirovina.
Komisija predviđa i da će stopa nezaposlenosti u Srbiji, nakon pada na 9,4 odsto u 2022, nastaviti da se smanjuje u 2023. i 2024, ali nešto umerenijim tempom.
U prognozama EK navodi se i da će deficit nastaviti da opada u 2023. i 2024. sa 3,1 odsto BDP u 2022, kao i dug opšte države prema BDP.
N1