Borba Info Vesti
Pitao bih i Vesića, a i one druge koji su bili na vlasti pre 2011. godine – zašto su poklanjali javne resurse koji na tržištu imaju vrednost, kaže profesor ekonomije Božo Drašković komentarišući najavu ukidanja naknade za konverziju zemljišta.
„Pošto gospodin Goran Vesić kaže da bi se ukidanjem naknade za konverziju zemljišta oslobodilo 5.000 lokacija ne znam za šta, bolje da kaže – mi ćemo pokloniti u ime države toliko i toliko hiljada hektara javne svojine, zemljišta, koje je resurs i ima svoju vrednost“, kaže profesor ekonomije Božo Drašković.
On ističe da bi pitao i Vesića i one druge, koji su bili na vlasti pre 2011. godine – zašto su poklanjali javne resurse koji na tržištu imaju vrednost.
„Da su oni sami vlasnici te imovine, da li bi se ponašali na taj način ili bi je prodalli po tržišnim cenama?
Apsolutno se radi na institucionalizaciji prelivanja javnog bogatstva, društvenog, državnog bogatstva u privatne ruke“, navodi profesor Drašković.
I do sada je, dodaje, postojao sistem konverzije, koji je takođe bio nepravedan, ali u smislu cene.
„I prethodne zakonske regulative iza teških reči ‘konverzija’ krile su popuste za kupce društvenih preduzeća – da dobiju građevinsko zemljište po niskoj ceni.
Ovo je jedan kontinuitet koji sada ima svoj krešendo u poklanjanju nečega što je javno dobro“, navodi sagovornik N1.
On konverziju objašnjava na primeru nekadašnjeg propalog giganta, kompanije IMT.
„Prostor IMT je kupila firma, kroz kupovinu objekata i infrastrukture ali ne i zemljišta.
Sada će to zemljište, tih 80 hektara, umesto da država zaradi 250, 300 miliona evra, neko pokloniti investitoru, koji će tu ostvariti prihod od jedne milijarde evra“, navodi profesor Drašković.
Da postoji privatni vlasnik tih 80 hektara, dodaje – on ne bi sa investitorima ni razgovarao o ustupanju zemljišta u svojinu bez 250, 300 miliona evra.
Krije se od javnosti
„Problem je što ne postoji statistika. Krije se od javnosti koliko je zemljišta do sada kroz konverziju rasprodato, pa do ovoga sada što će se desiti – a država bi morala da zna koliko ima zemljišta koje je u gradskim građevinskim područjima, koja koriste bivša društvena preduzeća, a koje treba pretvoriti privatno vlasništvo i po kojoj ceni bi to bilo.
Verovatno se može govoriti o milijardama evra.
Je li bolje pokloniti nekome milijarde evra a istovremeno se zaduživati kod MMF i povećavati javni dug“, upitao je profesor Boro Drašković.
Radi se, kaže, o krajnje neozbiljnom načinu upravljanja javnim dobrima i onim što je javna svojina.
Pune svoje džepove
„Kod nas decenijama važi pravilo da se svi akteri u političkoj igri kad dođu na vlast trude da dezavuišu javni interes i maksimiziraju privatni interes.
Neka, od predsednika države do ministara i uprave javnih preduzeća, objasne zašto rade za plate od 1.200, 1.400 evra.
Zašto?
Pa, zato što istovremeno koriste javne resusrrse da posredstvom ovakvih transkacija pune svoje džepove preko tzv. investitora“, ističe Drašković.
To je, kaže, suština cele stvari.
„Ova tema zahteva jednu ozbiljnu debatu.
Treba pogledati šta se dešavalo da se vidi koliki su to gubici po društvo i ko ostvaruje korist bez ikakvih osnova, gde neko po osnovu političke vlasti i svoje moći nekoga nagrađuje.
Toga je bilo i ranije ali manje.
Sada se očito najavljuje – rasprodajmo sve pa ćemo biti srećni“, kaže profesor Boro Drašković.
N1
