Borba Info Vesti
Auto-školama u Srbiji nedostaju instruktori, pa polaznici na praktičan deo obuke za B kategoriju čekaju dva meseca.
Kada konačno krenu sa časovima, oni su toliko proređeni da imaju priliku da sednu u auto tek dva do tri puta nedeljno.
Na kraju, izgleda da ni MUP nema dovoljan broj ispitivača, jer i na polaganje ispita kandidati čekaju više nedelja, pišu Novosti.
To im predstavlja dodatni problem, zato što moraju da plaćaju dodatne časove vožnje kako ne bi zaboravili ono što su naučili.
Trenutno se cena obuke za B kategoriju kreće uglavnom od 80.000 do 110.000, koliko je koštala i pre pola godine, kada je došlo do poskupljenja.
U nekim auto-školama nedavno je skočila na 130.000, dok pojedine nerealno spuštaju cenu na oko 60.000 dinara.
Mladen Rašeta, iz Privredne komore auto-škola Srbije, ističe da je rešenje problema u propisivanju minimalne cene obuke, koja prema njihovoj računici iznosi 128.000 dinara.
To je najmanji neophodan iznos da bi mogli održivo da posluju, plate kvalitetne instrukture i pruže dobru obuku.
Definisanje minimalne i maksimalne cene je, kako ukazuje, na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja obaveza MUP-a, a poslednji put je to urađeno 2012. godine.
“Za obuku su neophodni dobri instruktori, a njihov broj se sada smanjuje zbog niskih plata, koje su oko 50.000 dinara”, ističe Rašeta.
“Oni uglavnom odlaze u inostranstvo kao profesionalni vozači.
Deo instruktora je prešao u IT sektor, obučili su se za programere, jer je u tom poslu dobra zarada”, dodaje on.
Plate instruktora nisu pratile rast troškova života. Ne treba zanemarivati da je taj posao težak i da oni odgovaraju za bezbednost kandidata.
Kako Rašeta ukazuje, postoje auto-škole koje spuštaju cenu ispod realne, na oko 60.000 dinara, i privlače veliki broj polaznika, prenose Novosti.
“Nije održivo da se radi po toj ceni, i u takvim školama kandidati ne mogu da dobiju kvalitetnu obuku i neće naučiti sve što treba”, objašnjava Rašeta.
“Oni često skraćuju ili ne održavaju časove.
Kod njih obično rade instruktori koji ne mogu da se zaposle na drugim mestima jer su loši.
Njima se ne isplati da im kandidati polože iz prvog puta, već izlaze više puta na ispit.
Upravo na taj način ove auto-škole ostvaruju zaradu”, kaže sagovornik lista.
Oni su, kako dodaje, nelojalna konkurencija koja spušta cenu ispod svakog minimuma.
Zato neke veoma kvalitetne škole nisu u mogućnosti da podignu cenu obuke i zatvaraju se. Kako navodi, veliki broj njih je već stavio katanac.
“Sve to bi bilo rešeno kada bi MUP propisao minimalnu cenu od 128.000 dinara”, kaže Rašeta.
“Sve bi se brzo vratilo u normalu.
Kvalitet bi isplivao na vrh, jer loše škole ne mogu da se takmiče u kvalitetu, već samo u ceni”, objašnjava predstvanik auto-škola.
Sagovornik lista ističe da njihovo udruženje od 2016. godine upućuje više puta godišnje inicijativu MUP-u da ispuni svoju obavezu ali se to stalno odlaže.
Treba imati u vidu da su, osim dobrih instruktora, važni i automobili na kojima se obučavaju kandidati.
Praktična nastava ne može da se obavlja na starim vozilima, već na tehnološki naprednijim modelima, čija je cena skočila, a poskupelo je i njihovo održavanje.
Novosti/E.B.T
