Brisel i Vašington prelaze crvenu liniju a znaju da nema rešenja za Kosovo bez Rusije – ZAŠTO?

Činjenica da je stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov izneo u javnost da se sreo sa Miroslavom Lajčakom, evropskim posrednikom u dijalogu Beograda i Prištine, i da su teme razgovora bile Balkan i Kosovo, pokazuje da Brisel ne može dalje da ignoriše Moskvu kad je u pitanju kosovski proces.

To je za Sputnjik izjavio karijerni diplomata Vladislav Jovanović povodom susreta Čižova i Lajčaka posle kog je Rusija saopštila da je pravni osnov za rešavanje kosovskog pitanja Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

Jovanović, bivši ministar inostranih poslova u vladi SR Jugoslavije, napominje da nije praksa da se svaki sastanak ruskih zvaničnika sa predstavnicima EU iznosi u javnost, već se o tome obaveštava samo vlada u Moskvi.

Brisel zna da nema rešenja za Kosovo bez Rusije

„Ovo znači i da je Rusija imala interes da ovaj razgovor iznese javno. To pokazuje da je zaintrigirana novim političkim i diplomatskim naletom koji Brisel i Vašington čine u poslednje vreme kako bi ubrzali rešavanje pitanja Kosova onako kako ga oni vide. Takav pristup ne odgovara Rusiji, jer forsira interese Zapada i stavlja Srbiju u nepovoljan i odbrambeni položaj“, ističe Jovanović.

On veruje da Rusija želi da ima preciznija obaveštenja: Koji je cilj obnavljanja pregovora, koja je težina problema koji će se rešavati, kojom će se brzinom to činiti…

„Rusija podseća da je nezobilazna u rešavanju kosovskog pitanja, kao strateški partner Srbije, ali pre svega kao stalna članica SB UN, organa koji ima poslednju i najvažniju reč u stavljanju tačke na rešavanje kosovskog pitanja. EU je sve to primila k znanju, registrovala javno, i samim sastankom formalno priznala značaj Rusije u daljem rešavanju tog pitanja“, naglašava sagovornik Sputnjika.

Ruski veto kao „Damoklov mač“

Jovanović ističe da sada „lebdi u vazduhu“ i ideja o brzom rešavanju kosovskog pitanja:

„Sama ta brzina je opominjuća, jer sve što je brzo to je i kuso. To Srbiju izlaže pritiscima. Ne znamo da li ta brzina znači da Tramp želi da se pitanje Kosova bar u nekoj meri reši do novih predsedničkih izbora u Americi, ili to znači da je pitanje Kosova jedna od formi takmičenja Brisela i Vašingtona“, kalkuliše Jovanović.

Što se tiče stava Rusije, podseća naš sagovornik, on je poznat – Rezolucija 12 44 je pravna osnova za bilo koje pregovore i rezultat mora zadovoljiti i bazične interese Srbije.

„Postoji „Damoklov mač“ nad čitav ovaj pregovački proces, a to je pravo veta koje Rusija ima u SB, u slučaju da taj eventualni sporazum ili kompromis ne bude u duhu i sadržaju Rezolucije 12 44“, zaključuje Jovanović.

Nepobitna činjenica da je Rezolucija 1244 osnov  

Zoran Milivojević, diplomata u penziji kaže da sastanak Čižova i Lajčaka nije iznenađenje, jer je jasno da se status Kosova i Metohije ne može rešiti bez SB UN niti bez Rezolucije 1244.

„Sastanak je potvrda teze da ovoga puta EU zaista želi da se to pitanje reši, i u tom kontekstu potpuno je prirodno da se Lajčak sastane sa ruskim predstavnikom u EU. Rusija nije aktivno učestvovala u zapadnim pokušajima da se kosovsko pitanje reši preko kolena. Međutim, sada je to pitanje došlo na dnevni red i sada je potpuno jasno da se bez Rusije ovo pitanje ne može rešiti“.

Milivojević podseća da Rusija već učestvuje u procesu jer podržava stav Srbije, konsultuje se sa Beogradom i u toku je svih dešavanja.

„Ako na Zapadu postoji volja da se ovo pitanje reši na način koji bi odgovarao interesima svih i u skladu sa međunarodnim pravom, sigurno da i kontakti na relaciji Brisel – Moskva i Vašington – Moskva moraju da se vrate na dnevni red. Drugim rečima, da Rusija prati pregovore bilo direktno ili indirektno,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.

Sastanak Čižova i Lajčaka je, po rečima našeg sagovornika, potvrda da Srbija ne odustaje  od stava da neće priznati Kosovo i da se ovo pitanje može rešiti samo na osnovu međunarodnog prava i Rezolucije 12 44.

„Ovo je i indikator da su i u EU shvatili da se stvar ne može rešiti onako kako je volja nekih zapadnih centara moći i na način koji ne odgovara ni interesima Srbije ali ni međunarodnom pravu“, navodi Milivojević.

Međunarodna koferencija sa Rusijom i SAD

Politički analitičar Dragomir Anđelković podseća da je tokom posete ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Srbiji jasno rečeno da je EU zadužena za pregovore. Drugim rečima, on je tada podsetio da je SB UN poverio mandat EU da se bavi rešavanjem kosovskog pitanja.

„U momentu kada su se Brisel i Vašington sukobljavali oko toga ko bi trebalo da vodi pregovarački proces, Rusija je podržala EU i to zbog međunardonog prava. Naprosto, SB je institucija koja može da nekome poveri da se bavi pregovorima. Za sada, taj format je evropski,“ objašnjava Anđelković.

Na pitanje, da li je ovaj aktuelni format dobar ili će u budućnosti morati da se osmisli neki novi, Anđelković kaže:

„Moglo bi da dođe do međunarodne koferencije gde bi se direktno uključili i Rusija i  Amerika. Za sada je dobro da Rusija konsultativno bude uključena i da svima jasno stavi do znanja da bez poslednje reči SB UN – nema rešenja, a ta reč je uvek uslovljena, po potrebi, i ruskim vetom.“

Dijalog Beograda i Prištine na visokom političkom nivou nastavljen je posle 20 meseci pauze video-konferencijom u kojoj su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kosovski premijer Avdulah Hoti, šef diplomatije EU Žosep Borelj i Lajčak. Direktan susret dve strane očekuje se u četvrtak u Briselu.

Brankica Ristić (Sputnik)