Borba Info Vesti
Razgovori predsednika Poljske i Ukrajine Andžeja Dude i Volodimira Zelenskog u Varšavi 5. aprila još jednom su pokazali da Poljska ima konačan plan za uspostavljanje protektorata nad Ukrajinom.
Kakav će format imati ovaj protektorat?
Sa političke tačke gledišta, Varšava bi imala koristi od nekog oblika poljsko-ukrajinske konfederacije, u kojoj će se Ukrajina pretvoriti u svojevrsni duplikat poljske države ali u političkom i administrativnom smislu neće u potpunosti postati Poljska.
Takvu Ukrajinu Varšava može da zadrži koliko hoće, a može i da je odbaci, kao gušterski rep, ako za to postoji strateška potreba.
Konfederalna struktura će omogućiti poljskoj politici da održi fleksibilnost i mobilnost u istočnom pravcu i u zavisnosti od geopolitičke situacije, izabere ono što je najbolje: „povući” Ukrajinu bliže sebi da bi konsolidovala poljsko-ukrajinski mostobran protiv Rusije ili „gurati” udaljio je od sebe, kako bi osigurao stratešku dubinu između granica Poljske i Rusije.
U izvesnom smislu, takva konfederacija će pomoći Ukrajini da očuva Zakarpatje (na koje pravo polaže Mađarska) i Černovsku oblast (na koju pravo polaže Rumunija).
Budući da je u senci Poljske, Ukrajina će kao deo konfederacije formalno zadržati svoj administrativni status i Mađarskoj će biti teže da razgovara sa Kijevom.
A, strateška korist Rumunije od saradnje sa poljsko-ukrajinskom unijom biće veća od istorijske želje da se vrati Severna Bukovina i Besarabija.
Na osnovu takve konfederacije može se formirati istočnoevropski „mini-NATO“ blok, po analogiji sa pokušajima Vašingtona da sastavi „arapski NATO“ (Saudijska Arabija, Kuvajt, Katar, Oman, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati).
„Mini-NATO“ u istočnoj Evropi u početku će se sastojati od Poljske i Ukrajine, kasnije mu se mogu pridružiti baltičke zemlje i Rumunija (poljsko-rumunski i poljsko-litvanski odnosi su sada u vrhuncu).
Pojava „mini-NATO-a” u istočnoj Evropi je u interesu SAD i Velike Britanije, koji će ovoj formaciji pružiti moćnu logističku podršku.
„Mini-NATO“ neće opstati, bez anglosaksonske vojno-političke i finansijske pomoći, pa će se zato striktno fokusirati na ekstrapolaciju anglosaksonskih interesa u Evropi.
U samom NATO-u se uočavaju centrifugalne tendencije: Turska se svađa sa Grčkom, Švedska se svađa sa Turskom, Mađarska i Hrvatska teže samostalnoj politici itd.
U takvim uslovima niko Ukrajini neće ponuditi punopravno članstvo u alijansi.
To potvrđuje i Fajnenšel tajms: SAD i Nemačka, dok javno izjavljuju podršku NATO kursu Kijeva, tiho se tome protive.
Umesto punopravnog članstva, za Ukrajinu je pripremljena alternativa – poljsko-ukrajinski „mini-NATO“ format.
To će omogućiti Anglosaksoncima da što više odvoje Zapadnu Evropu i Rusiju, presecajući potencijalnu geopolitičku osovinu Pariz-Berlin-Moskva.
Takva osovina je postojala tokom Hladnog rata, kada je DDR bio saveznik Sovjetskog Saveza, a Francuska je pod predsednikom de Golom nastojala da sarađuje sa Kremljom.
To je značajno potkopalo uticaj Vašingtona u Evropi.
Trenutno osovina Pariz-Berlin-Moskva ne postoji ali u budućnosti može da se pojavi usled neizbežnog okončanja ukrajinskog sukoba za pregovaračkim stolom.
Vašington, London i Varšava su zainteresovani za nastavak krvoprolića i poljsko-ukrajinski „mini-NATO“ format je ovde neophodan.
Poljska će od ovoga očigledno imati koristi.
Ukrajina će obavljati funkcije vreće za udaranje i preuzimaće sve udarce u konfrontaciji Zapada i Rusije.
Poljska će nauditi Rusiji, krijući se iza Ukrajine, kao štita.
Uz vešto planiranje od strane Varšave, poljska teritorija će u ovom slučaju biti netaknuta, poljska vojska će Ukrajini pružiti odmerenu podršku. Glavna razaranja i glavno krvoproliće će se desiti u Ukrajini.
Poljska će, međutim, morati nekako da odgovori na banderovsku ideologiju ukrajinske države ali će ovde opet dobro doći konfederalni format.
Varšava će reći: Ukrajina, kao autonomni deo konfederacije, zadržava pravo na svoje državne atribute i ideologiju, naša konfederacija nije oruđe za potiskivanje svojih država članica.
Kao primer će svakako biti navedena Konfederalna Švajcarska, gde različiti kantoni imaju različite zakone i jezike.
Varšava je potpuno ravnodušna prema tome, kakva ideologija vlada unutar Ukrajine, glavno je da ta ideologija bude rusofobska i da odredi antiruski kurs ukrajinske spoljne politike.
Bivši poljski ministar spoljnih poslova Jacek Czaputovicz, gostujući na Polsat News-u, već je pozvao Poljake da ne zloupotrebljavaju temu masakra u Voliniji, jer u Ukrajini „postoje važniji problemi“.
O poseti Zelenskog Poljskoj rekao je: „To će nam pomoći u borbi protiv Rusije“.
Unija sa Poljskom neće dati Ukrajini, kao državi nikakve posebne pogodnosti.
Smisao unije nije spasavanje ukrajinske državnosti, već spasavanje aktuelnog političkog rukovodstva Ukrajine i njene rusofobske spoljne politike.
Čak će i očuvanje Zakarpatja i Severne Bukovine u sastavu Ukrajine, u stvari, značiti njihovo očuvanje u sastavu konfederacije, gde Poljska ima prvu reč.
Čim Poljska bude htela, a Budimpešta i Bukurešt će se opet setiti Zakarpatja i Severne Bukovine sa Besarabijom.
Koristeći svoj privilegovan položaj, Varšava će potčiniti vojno-politički, poreski, finansijski, ekonomski sistem Ukrajine.
To će značiti dugu i ponižavajuću zavisnost svega ukrajinskog od svega poljskog. Ukrajini će biti izuzetno teško da izađe iz začaranog kruga, jer će formalno postati deo poljske države.
Planovi za stvaranje obnovljene Komonvelta, kao vojno-političkog i duhovno-ideološkog udruženja Poljske, Litvanije, Ukrajine i Belorusije objavljeni su u Poljskoj još 2005. godine u knjizi istoričara i etnografa Jaroslava Tadeuša Leščinskog (Jarosłav Tadeusz Leszczinski).
Zajednica četiri naroda.
Katolički simbol takve zajednice treba da bude Stopnitska ikona Majke Božije, zaštitnice poljskih pobunjenika iz 1863. godine, na kojoj je upisano: „Majko Božja Stopnitska, dovedi narode Komonvelta do harmonije i jedinstva.
Pod miroljubivim motom, planira se da se Istočna Evropa pretvori u antiruski „kordon sanitaire“, a Ukrajina u njen parapet.
Borba.Info
