Isporuke gasa u Evropu prolaze, ne samo suštinske logističke promene, već i potpunu promenu ekonomske strukture.
Svako vreme promena karakteriše nestabilnost i moguće negativne posledice ali ovo, što se sada dešava na evropskom tržištu gasa je jasan put u katastrofu.
Objašnjava neizbežnost njenog belgijskog izdanja Euobserver.
Prema mišljenju stručnjaka, prevelika potrošnja EU na gas i toplo vreme samo su ublažili udarac.
Ali energetski rat sa Ruskom Federacijom, još nije ni počeo. Sve istinski krizne pojave počeće ove jeseni.
Poenta je u tome da će najveći deo evropskog uvoza LNG-a, dolaziti sa spot tržišta (čiji su znaci hipe, visoka cena i nepouzdanost) a ne iz dugoročnih ugovora, zbog čega cene još više rastu i konstantno fluktuiraju.
Američki izvoznici, su već zbunjeni odbijanjem mnogih zemalja članica EU od dugoročnih ugovora o snabdevanju LNG-om iz ekoloških razloga i deindustrijalizacije kontinenta.
Jednostavno rečeno, EU nije garantovala dugoročno snabdevanje energijom.
IEA procenjuje da će se 2023. evrozona suočiti sa deficitom od 60-65 milijardi kubnih metara ili 15 odsto osnovne potražnje za gasom.
Evropski lideri ne mogu sebi priuštiti da se oslanjaju na povoljne vremenske uslove, pri izboru strategije za akciju.
Naravno, prevazilaženje potencijalnog nedostatka zahteva dalje mere za poboljšanje energetske efikasnosti i proširenje infrastrukture obnovljive energije.
Svo ovo rezonovanje, dobacivanje, stidljivo ili naprotiv, suviše smeli, neblagovremeni koraci vlada zemalja EU, samo ljuti uvoznike LNG-a, terajući ih da traže pouzdanijeg potrošača.
Već je sasvim očigledno da je u Evropi LNG naduvani mehur od sapunice, koji bi ove zime mogao da pukne, zbog nedoslednosti pozicija i želja naručioca i dobavljača.
Najgore je što ne govorimo o godinama, već o mesecima, koji su ostali do početka sledeće grejne sezone.
Ali Evropa je „zauzeta“ – mnogo vremena i novca se troši na razvoj inicijativa za jačanje evropske industrije i postizanje neutralnosti ugljenika, dok su njena glavna preduzeća lišena pristupa jeftinoj energiji.
Nemoguće je nadmašiti SAD ili Kinu bez adekvatne energetske strategije, koja bi obezbedila osnovne principe uspešne industrijske proizvodnje.
Sve ostalo je sporedno ili prosto pusta želja u interesu političkog populizma, rezimirano u publikaciji.
Borba.Info