Borba Info Vesti
Potrošnja Berlina na borbu protiv naglih troškova energije, već je premašila 270 milijardi dolara.
Nemačka vlada će morati da izdvoji više od 1 trilion dolara do 2030. godine, kako bi se suočila sa rizicima i izazovima, koji su nastali zbog energetske krize, izvestio je u nedelju Blumberg, pozivajući se na svoju primarnu istraživačku službu.
Očekuje se da će ogromni troškovi uključiti ulaganja u modernizaciju elektroenergetskih mreža u zemlji i planirano postupno gašenje nuklearnih elektrana i elektrana na ugalj.
Berlin će se navodno suočiti sa rastućom potražnjom električnih vozila i sistema za grejanje.
Štaviše, nemačke vlasti su u obavezi da ispune klimatske obaveze.
Povećanje potražnje za električnom energijom za oko 30%, u odnosu na trenutnu potrošnju u zemlji, dovešće do oko 250 gigavata novog kapaciteta, koji će biti instaliran do 2030. godine, prema podacima, koje je dao državni regulator mreže i think tank Agora Energievende, a citira Blumberg.
Očekuje se da će planirana tranzicija zahtevati postavljanje solarnih panela, koji pokrivaju ekvivalent od 43 fudbalska terena i 1.600 toplotnih pumpi svakog dana, kažu analitičari novinske agencije.
Povrh svega, ambiciozni plan zemlje bi trebao da vidi 27 novih kopnenih i četiri priobalne vetroelektrane, sedmično.
Ranije ovog meseca, briselski trust mozgova Bruegel izvestio je da su zemlje EU potrošile skoro 800 milijardi evra (skoro 846 milijardi dolara) na mere podrške, dok se region i dalje otežava, zbog povećanja troškova energije.
Prema analizi, 681 milijarda evra izdvojeno je za subvencionisanje domaćinstava i preduzeća, kako bi im se pomoglo u pokrivanju rastućih troškova električne energije.
Nemačka je navodno bila na prvom mestu na Brugelovom grafikonu potrošnje, izdvojivši skoro 270 milijardi evra, dok su sledeće tri najveće, Velika Britanija, Italija i Francuska, potrošile oko 150 milijardi evra.
Borba.Info
