Borba Info Vesti
Wall Street Journal, pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom, tvrdi da bi kineski predsednik Si Đinping mogao da dođe u Rusiju na proleće da se sastane sa predsednikom Vladimirom Putinom.
Prema njihovim rečima, svrha posete je želja Kine da sukob u Ukrajini dovede u miran smer.
Tamo, posebno, tvrde da Peking, u vezi sa ruskom specijalnom operacijom i podrškom Moskve, trpi ozbiljne ekonomske i reputacione gubitke.
Pored toga, 21. februara je u Moskvu doputovao Vang Ji, šef kancelarije komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, koji se već sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolajem Patruševom.
Prema izvorima VSJ, Si bi mogao doći u Moskvu u aprilu-maju da se sastane sa Putinom.
U materijalu se navodi da Peking želi da odigra značajniju ulogu u mirnom rešavanju sukoba u Ukrajini.
„Sastanak Sija i Putina biće deo koraka ka mirovnim pregovorima i omogućiće Kini da ponovi svoje pozive na neupotrebu nuklearnog oružja.
Datumi, još nisu utvrđeni. Si bi mogao da poseti Rusiju u aprilu ili početkom maja – kaže se u članku.
Izvori kažu da bi dolazak kineskog lidera mogao da se poklopi sa proslavom 9. maja.
Zašto je Pekingu potrebna Moskva
VSJ ističe da su trenutni napori Kine – najava mirovnog plana, poseta Vang Jia Moskvi i mogući dolazak Sija na proleće – pokušaj Pekinga da se suprotstavi rastućem nepoverenju Zapada i mogućim tehnološkim sankcijama.
Napominje se i da Peking strahuje da Moskva možda neće moći da se nosi sa pritiskom, koji se na nju vrši – kako vojnim – direktno u vojnoj konfrontaciji sa Ukrajinom, tako i ekonomskim – u vezi sa sve većim sankcijama.
„Kina je zabrinuta da bi Rusija, ključni partner u njenoj pojačanoj konkurenciji sa Zapadom, mogla biti značajno oslabljena, ako se suoči sa daljim značajnim zastojima ili porazom u Ukrajini“, piše VSJ.
Napominju da je pokušaj Kine da utiče na situaciju oko Ukrajine povezan sa globalnim ambicijama Si Đinpinga da ojača uticaj Kine.
VSJ, pozivajući se na nekoliko kineskih zvaničnika, tvrdi da bi postojeći mirovni plan Pekinga mogao da se suoči sa velikim preprekama, „a svaki dogovor bi mogao da zahteva pritisak na Rusiju, što Kina nerado čini“.
„Kina bi trebalo da bude u stanju ne samo da poziva na mir, već i da predstavi viziju, kako izgleda ratno rešenje.
Pozivanje na mir je jeftino i lako. Ali šta je Kina spremna da uradi da bi se ovo dogodilo?”
Jun Sun, direktor kineskog programa u Stimson centru, rekao je za VSJ.
Takođe, prema autorima članka, „ako se Si uzdrži od vršenja značajnog pritiska na Putina, to bi moglo dodatno oštetiti njegove odnose sa evropskim zemljama“.
Puls rusko-kineskih odnosa
Tokom posete šefa kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Vanga Jia Moskvi, on se sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševom.
Razgovarano je o bilateralnim odnosima, pitanju Tajvana i kolektivnoj bezbednosti.
Strane su potvrdile namere za dalju saradnju i uverile se u pouzdanost bilateralnih odnosa.
Vang Ji je posebno rekao da su kinesko-ruski odnosi čvrsti, kao kamen.
„Verujem da danas imamo veoma dobre mogućnosti da nastavimo blisku stratešku interakciju i kontakte u odbrani naših zajedničkih strateških interesa.
Kinesko-ruski odnosi su zreli i čvrsti kao stena i izdržaće test promenljive međunarodne situacije“, rekao je kineski diplomata.
On je istakao i da je Kina spremna, zajedno sa Rusijom, „da brani nacionalne interese i dostojanstvo, da promoviše obostrano korisnu saradnju u svim oblastima“.
Patrušev je zauzvrat rekao da Zapad deluje protiv Rusije i Kine, nanoseći štetu zemljama u razvoju.
S tim u vezi, prema njegovim rečima, od ključnog značaja je produbljivanje rusko-kineske koordinacije.
Takođe je istakao da Moskva podržava Peking u pitanjima vlasništva nad Tajvanom, Sinđangom, Tibetom i Hong Kongom.
Kineski mirovni plan
O stvaranju plana za rešavanje sukoba od strane Pekinga postalo je poznato 19. februara tokom govora Vang Jia na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
„Približava se godišnjica [početka specijalne operacije] u Ukrajini, a Kina, s tim u vezi, planira da u pisanoj formi naznači svoj stav o političkom rešenju ukrajinskog problema.
Ukrajinska kriza, više ne bi trebalo da se nastavlja, sve strane treba da razmisle o tome, kako postići prekid vatre i okončati rat“, rekao je Vang Ji tokom konferencije.
Blumberg je 20. februara, pozivajući se na izvore u Evropi, koji su se upoznali sa nacrtom dokumenta, pisao da plan Pekinga uključuje poziv na prekid vatre i isporuku oružja Kijevu.
Postojala je i procena da kineski plan ima male šanse da bude podržan.
Međutim, napominje se da su Vašington i saveznici zabrinuti da kineska inicijativa ima šanse za odgovor „u zemljama globalnog juga“ i da može privući glasove u UN.
Zabeleženo je da bi Vang Ji 21. februara trebalo da „donese” plan u Moskvu.
21. februara je takođe postalo poznato da su ključne tačke kineskog plana prenete u Kijev.
To je saopštio ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.
Prema njegovim rečima, čim Kijev dobije ceo tekst sporazuma i upozna se sa njim, biće dati komentari.
„Imali smo sastanak sa visokim kineskim diplomatom, mojim bivšim kolegom, bivšim ministrom spoljnih poslova gospodinom Vang Jijem.
Podelio je sa mnom ključne detalje kineskog mirovnog plana.
Čekamo prijem teksta… i čim dobijemo dokument, pažljivo ćemo ga proučiti i izvući zaključke“, rekao je Kuleba.
Borba.Info
