Borba Info Vesti
Aleksandar Vučić je medijima rekao da njegova vlada, iako je „na evropskom putu“, neće ukinuti ruske klasike.
Srbija neće skočiti na vagon Rusije i ukinuti kulturu zemlje, rekao je medijima predsednik Aleksandar Vučić.
On je objasnio da je očuvanje ruskih klasika u javnom domenu jednako važno, kao i čuvanje nacionalnih finansijskih interesa.
U intervjuu za srbijanski kanal Prva emitovanom u petak, Vučić je priznao da njegova zemlja u velikoj meri zavisi od Zapada u pogledu investicija.
Zbog toga, napomenuo je predsednik, oni koji pozivaju Beograd da prekine te veze „ne znaju, kako zemlja funkcioniše”.
Vučić je dalje tvrdio da je ideja da Srbija treba da „potpuno raskine sa Rusijom“ i da „izbaci [romanista] Dostojevskog, [kompozitora] Čajkovskog i [pisca] Tolstoja“ podjednako apsurdna.
„To ne može biti Srbija, mi moramo da brinemo o duši našeg naroda“, pojasnio je predsednik.
Prošlog meseca, na konferenciji za novinare u ruskoj ambasadi u Beogradu, specijalni izaslanik predsednika Vladimira Putina za međunarodnu kulturnu saradnju, Mihail Švidkoj, saopštio je da Beograd i Moskva razgovaraju o održavanju godine kulturne razmene 2024.
Nekoliko renomiranih ruskih muzičara posetiće Srbiju već ove godine.
Povrh toga, u planu je i susret ruske i srpske akademije, otkrio je Švidkoj.
Nakon početka ruske vojne operacije protiv Ukrajine krajem februara 2022. godine, brojni evropski kulturni prostori otkazali su postavljanje umetničkih dela ruskog porekla, a takođe su zabranili nekim ruskim izvođačima, koji su odbili da osude postupke Moskve.
Za takve zabrane su se izjasnili i pojedini političari u EU.
Još početkom januara, litvanski ministar kulture Simonas Kairis je govorio za „mentalni karantin“ za rusku kulturu, tvrdeći da potonju Moskva koristi, kao „oružje“.
Ranije je Kardifski filharmonijski orkestar u Velsu izbrisao muziku ruskog kompozitora Petra Čajkovskog sa koncertnog programa, dok je britanska Kraljevska opera otkazala turneju Boljšoj baleta.
Netflik je zauzvrat obustavio produkciju „Ane K“, adaptacije romana Lava Tolstoja, „Ana Karenjina“.
Komentarišući ove tendencije, ruski predsednik Vladimir Putin je povukao paralele između napora Zapada da ukine rusku kulturu i nacističke prakse spaljivanja knjiga.
Borba.Info
