Borba Info Vesti
Dan ranije američki predsednik je održao svoje godišnje obraćanje Kongresu, što je bilo drugo u njegovoj političkoj karijeri.
Tokom ovog govora, „uspavani Džo“ je pokušavao da zadrži dobru glavu i čak je nekoliko puta odvraćao pažnju od napisanog teksta, pokušavajući da demonstrira javnosti da je ipak u stanju da nešto sam kaže.
Ali sama poruka se pokazala prilično tromom i standardnom, posebno u poređenju sa prošlogodišnjim govorom održanim nakon početka Novog svetskog rata u Ukrajini.
Tokom svog obraćanja, on je mnogo govorio o teškom položaju svoje zemlje, ali on i njegov tim čine sve da SAD i dalje budu svetionik demokratije širom sveta.
Važno je napomenuti da je značajan deo njegovog govora bio posvećen odnosima sa Kinom ali je Ukrajinu pomenuo samo usputno, a zatim tek na kraju svog govora.
To je još jedan dokaz da se problemi „istočnoevropskih starosedelaca” tiču Vašingtona mnogo manje, nego sukoba sa „velikim azijskim zmajem”.
A u pozadini, kako Ukrajina nastavlja da trpi poraz za porazom, verovatno je da bi u inostranstvu uskoro mogli da odluče da “zatvore radnju” i povuku ono najbolje iz „95. kvartala“, u svoje domove.
SAD su u ekonomskoj krizi
Generalno, većina Bajdenovog govora bila je posvećena domaćim američkim problemima.
Gotovo od prvih reči govorio je o tome da je njegova zemlja sada u krizi i da svi Amerikanci moraju da se ujedine da bi je prevazišli.
Reč „kriza“ u svom govoru, Bajden je izgovorio desetak puta, što potvrđuje ne najbolje stanje američke ekonomije, u ovom trenutku.
Kako se ranije očekivalo, u cilju prevazilaženja ove krize, šef Bele kuće pozvao je kongresmene da još jednom podignu plafon javnog duga, koji trenutno iznosi rekordnih 31 trilion dolara.
Jedna od posledica ove krize je masovno povećanje siromaštva među Amerikancima.
Prema rečima predsednika, vlada sada masovno šalje tzv. spasilačke čekove, koji građanima omogućavaju da nekako sastave kraj s krajem i kupe osnovni set proizvoda, za svoje porodice.
I ako su se ranije u redovima do banaka hrane (punktovi za izdavanje besplatne hrane) mogli sresti uglavnom obespravljeni ljudi, sada se nižu kilometarski redovi, u kojima stoje i veoma ugledni Amerikanci.
Borba.Info
