Borba Info Vesti
Briselski portal Politiko, koji je nedavno objavio intervju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, danas analizira njegove reči i delovanje uz ocenu da je tokom poslednje decenije Vučić dominantna politička ličnost u Srbiji, najvećoj i najmnogoljudnijoj od šest država Zapadnog Balkana koje traže članstvo u EU.
U tekstu pod naslovom „Srpski predsednik Vučić uči nemacke lekcije“, Politiko navodi da je tokom intervjua u Briselu Vučić govorio o tome kako se moderna Nemačka suočila sa gubitkom teritorije koju je nekada smatrala svojom, a umesto toga usredsredila se na svoj ekonomski uspon i promovisanje svoje kulture i vrednosti.
„Da li je to šablon za Srbiju, koja je igrala centralnu ulogu u balkanskim ratovima devedesetih i koja se suočava sa priznanjem da Kosovo više nije njena pokrajina, u zamenu za članstvo u EU“, pita Politiko i dodaje da Vučić ne bi išao baš tako daleko.
Kako navode, on kaže: „Hteo bih da budemo dovoljno pametni i da znamo da teritorijalno pitanje nije uvek najvažnije. Važno je, nema sumnje. Ali, ne može biti važnije … od vrednosti, od vrlina, od jezika i kulture. “ Politiko dodaje i da je Vučić dva puta sebe nazivao „malim momkom sa Balkana“, ali portal primećuje da je to opis koji je u neskladu sa njim, „ne samo zato što je visok oko dva metra“.
Ukazuju da je tokom poslednje decenije on dominantna politička ličnost u Srbiji, a da je njegova stranka dobila 60 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Srbiji prošlog meseca.
Portal navodi da je za kritičare unutar i izvan Srbije Vučić suviše dominantan.
„Akademici, aktivisti za prava, zapadne diplomate i opozicioni političari kažu da je odgovoran za ozbiljno nazadovanje na polju demokratije, slobode i vladavine zakona“, piše Politiko i pominje ocenu Fridom Hausa koja Srbiju vidi samo kao „delimično slobodnu“ ili saopštenje OEBS-a povodom izbora u Srbiji da je „izbor birača bio je ograničen prevelikom prednošću vladajuće stranke i promovisanjem vladinih politika od strane većine glavnih medija.“ Vučić je, kako navode, odbacio takve procene nazvavajući ih „birokratskim izveštajima“, a glasanje je opisao kao „najpravednije izbore koje smo ikada imali“.
„Ne kažem da je to idealna situacija“, kazao je on o izbornim rezultatima, prenosi Politiko i dodaje da je rekao da se njegov uspeh svodi na dobro upravljanje ekonomijom, velike infrastrukturne projekte i slabost njegovih političkih protivnika.
Vučić je u superlativima govorio o Beogradu na vodi, o novim auto putevima i čvrstom ekonomskom rastu zemlje.
„Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, srpska privreda je u prvom kvartalu porasla za pet odsto – „ubedljivo najviše u Evropi“, rekao je Vučić i dodao da se zemlja nada da će ove godine izbeći recesiju uprkos krizi nastaloj zbog korona virusa, piše Politiko.
Portal napominje da je Vučić bio u Briselu da bi se sastao sa najvišim zvaničnicima EU u petak prošle nedelje, dan pre nego što je trebalo da u Beloj kući razgovara sa liderima sa Kosova – dok vesti o optužnici za ratni zločin protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija nisu osujetile taj plan.
Politiko navodi da je Kosovo, teritorija sa pretežno albanskim stanovništvom koje je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, skoro deceniju posle rata koji je završen NATO bombardovanjem.
„Ali Srbija i dalje smatra Kosovo pobunjeničkom pokrajinom. Uz podršku svog saveznika Rusije, Srbija je sprečila Kosovo da se pridruži Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama“, piše portal.
Oni dodaju i da se u Briselu na razgovore u Beloj kući nije gledalo sa velikim oduševljenjem.
„Diplomate iz EU žalile su se da ih je američki specijalni izaslanik Ričard Grenel isključio iz procesa. Grenel je insistirao na tome da je informisao visoke francuske i nemačke zvaničnike o svojoj inicijativi, za koju je rekao da se fokusira na ekonomsku saradnju. Ali nije bilo mnogo pokazatelja koordinacije sa njegovim kolegom iz EU Miroslavom Lajčakom“, navodi se u tekstu.
Briselski portal ocenjuje i da su se neki zvaničnici EU takođe plašili da bi američka administracija mogla da predsedava sporazumom o promeni granica Kosova i Srbije – iako je Grenel rekao da ne zagovara takvu razmenu tertorija i EU nema zajednički stav po pitanju te ideje.
Navode i da Vučić nije zatvorio vrata budućim sastancima u Vašingtonu i ukazuju na njegove reči: „Kad god me pozovu, kako jedan mali momak sa Balkana da odbije da razgovara sa nekim iz Bele kuće?“.
„Ali je takođe rekao da bi pregovori koje sponzoriše EU trebalo da se nastave uprkos optužbama podnesenim protiv Tačija i da očekuje da će se oni održati u Briselu tokom narednih nedelja“, navodi Politiko.
Prenosi da je govoreći o granicama, Vučić rekao, da je spreman da razgovara o svakom problemu, o svim predlozima koji mogu doći od bilo koga, ali i da je takođe naglasio da „nije opcija da mi izgubimo sve, a oni dobiju sve.“ Portal ističe i da je za Srbiju pitanje Kosova neraskidivo vezano za njenu kandidaturu za članstvo u EU i da je blok jasno stavio do znanja da se ni Srbija ni Kosovo ne mogu pridružiti dok ne postignu trajno mirovno rešenje.
Ali, kako dodaju, Vučić je rekao da će EU morati da pruži garanciju za članstvo pre nego što Srbija potpiše mirovni sporazum: „Ako mislite da Srbi prihvate priznanje nezavisnosti Kosova da bi u budućnosti možda dobili članstvo – hej!“ U tekstu se podseća i da je Srbija u pregovorima o članstvu u EU od 2014. godine, kao i na to da je Vučić rekao da mu je cilj bio da se pregovori završe 2024. godine i da Srbija postane članica 2026. godine i da se EU proces mora ubrzati.
Taj vremenski okvir, kako navodi Politiko, se nekim zvaničnicima EU čini veoma ambicioznim. Navode da bi Srbija svakako trebalo da se ozbiljnije pozabavi vladavinom zakona i drugim pitanjima.
Politiko prenosi da je Vučić tokom intervjua gledajući mapu Zapadnog Balkana obojenog u sivo, okruženog članicama EU obojenim žutom bojom, rekao da ta karta pokazuje ne samo da je Srbiji potrebna EU, već i da je EU potrebna Srbija.
Ali, kako dodaje Politiko, EU je i dalje potrebno ubeđivanje. „Prošle nedelje, šest članica EU blokiralo je otvaranje novog poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije, uglavnom zbog toga što su razočarane stanjem reformi, tvrde diplomate“, a navodi portal.
Dodaje da je drugi kamen spoticanja sa EU spoljna politika i to ne samo zbog veza Srbije sa Rusijom, već i zbog Vučićeve bliske saradnje sa Kinom, navodeći primer kako je ižario zahvalnost Kini tokom pandemije.
„Nasuprot tome, solidarnost EU opisao je kao „bajku“, što, kako piše Poliitko, nije dobro prošlo kod članica EU.
Kažu i da je ostao pri svojim komentarima, da je „bilo lako naći žrtvenog jarca“, ali i da je takođe potvrdio „da je najveća humanitarna pomoć koju dobijamo od Evropske unije, najveći trgovinski promet imamo sa Evropskom unijom, u to nema nikakve sumnje“.
Kazao je da će doći do usklađivanja sa spoljnom politikom EU – ali ne sada, a Politiko citira njegove reči: „Mi ćemo to učiniti, ali to poglavlje još nije otvoreno“.
Portal se osvrće i na Vučićevu (50) političku karijeru, a kazu i da ovih dana Vučića ponekad upoređuju sa Josipom Brozom Titom, vođom komunističke Jugoslavije koji je poznat po tome što je umeo da iskoristi međusobne sukobe velikih sila, pre nego sa Slobodanom Miloševićem.
Napominju i da je odbio da kaže da li ima političkog uzora.
„Ne mogu da poredim različita vremena“, rekao je, dodavši da je danas lako kritikovati Tita, Miloševića i druge, kao i da će sutra biti lako da se i on kritikuje.
(Agencije)
