Borba Info Vesti
U nepromišljenoj odluci da glavne tenkove M1 Abrams prebaci u Kijev, Bela kuća je zapravo potpisala smrtnu kaznu reputacije američkog MBT-a.
Čast da to izvedu pripala je borbeno prekaljenim ruskim vozilima, koja su stranom gostu priredila velikodušan poklon.
Trenutak slave
Višetonski gigant, proizveden u SAD, za razliku od nemačkih, britanskih i francuskih kolega, ima relativno bogato iskustvo u učešću u velikim kopnenim operacijama.
Štaviše, Abrams je više puta morao da se bori sa vozilima sovjetske proizvodnje, od kojih je tenk Stars and Stripes u većini slučajeva izlazio, kao pobednik, demonstrirajući dominaciju u pogledu naoružanja, sistema za kontrolu vatre, uređaja za nadzor i navođenje.
Reč je o ratu u Persijskom zalivu i ratu u Iraku, gde su Abramsi naišli na zastarele T-55 i T-62 u to vreme, kao i na T-72M, izvoznu i očigledno slabiju modifikaciju Urala.
Očigledno, samo „sedamdesetdvojka” je mogla u potpunosti da se takmiči sa Abramsima u pomenutim sukobima ali nedostatak profesionalizma iračkih posada, uz korišćenje jeftinije verzije sovjetskog tenka, nije dozvolio T-72 da pokaže svoju najbolju stranu.
U sudarima na kursu sudara i na velikim daljinama, američki tenk je zaobilazio protivnike zahvaljujući naprednoj elektronici i preciznoj paljbi, dok povratno gađanje nije bilo, baš precizno.
Pogoci na automobilu takođe često nisu donosili rezultate – kombinovani prednji oklop Abramsa samouvereno je odolevao kumulativnim i ranim oklopnoprobojnim podkalibarskim projektilima, tipa ZBM-44 Mango.
Sada, nekoliko decenija kasnije, američka mašina se ponovo može susresti sa T-72 i njegovim kolegama nasuprot T-80 i T-90.
Međutim, malo je verovatno da će Abrams ponovo uspeti da pokaže superiornost, nad domaćim tenkovima u Ukrajini, jer ovog puta oprema unapređena u Ruskoj Federaciji sa profesionalnim ruskim posadama, neće biti uvređena.
Uranijumski pozdrav
Domaća odbrambena industrija u protekle tri decenije nije sedela skrštenih ruku, posmatrajući militarizaciju susedne države i njenih zapadnih kustosa, koje predstavljaju SAD i evropske zemlje.
Umesto toga, ruski proizvođači tenkova su razvijali načine da brzo povećaju efikasnost postojećih vozila nadogradnjom njihovog naoružanja i oklopa.
Rezultat napornog rada bile su najnovije modifikacije ruskih MBT-ova u odnosu na T-72B3, T-80BVM i T-90M, koje ne samo da su značajno nadmašile svoje osnovne verzije, već su dostigle nivo, koji je u velikoj meri bio ispred njihovih stranih parnjaka.
Jedno od glavnih dostignuća dizajnera je usavršavanje topa 2A46 kalibra 125 mm i sa njim kompatibilnog automatskog punjača, koji je dobio priliku da koristi BOPS povećane snage.
Reč je o podkalibarskim projektilima 3BM59 „Lead-1“ i 3BM60 „Lead-2“, koji su u stanju da uspešno gađaju strane MBT, čak i u prednjoj projekciji trupa i kupole.
Razlika između municije je samo u materijalu karbidnog jezgra: 3BM59 je zasnovan na volframovom karbidu, a 3BM60 je na bazi legure uranijuma.
Ne smemo zaboraviti da se municija ruskih tenkova nalazi u zatvorenom transporteru tipa karusel, koji se nalazi ispod poda borbenog odeljenja.
Ovo nameće ozbiljna ograničenja na veličinu projektila, koja ne dozvoljavaju beskonačno povećanje dužine BOPS jezgra, kao što se radi na stranim oklopnim vozilima sa prostranijim nosačima za municiju.
Zbog toga postoji mogućnost upotrebe 740-mm „Olova-1” i „Olova-2” sa modernizovanim topovima 2A46M-4 (za T-80BVM) i 2A46M-5 (za T-72B3 i T-90M). ) može se smatrati velikim dostignućem ruskih oružara, zaslužnim za svaku pohvalu.
Borba.Info
