Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da će embargo Moskvi naneti štetu Beogradu.
Razlozi Srbije da se ne pridruži sankcijama SAD i EU Rusiji ostaju u potpunosti validni, insistirao je u četvrtak ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
On je to govorio u Ankari nakon sastanka sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom.
Evropski parlament je prošle nedelje zatražio od Beograda „potpuno usklađivanje” sa spoljnom i bezbednosnom politikom bloka – uključujući embargo protiv Moskve.
Dačić je objasnio da se njegova vlada nije uključila u antiruski embargo iz „nacionalnih i državnih interesa, ekonomske saradnje, kao i zbog problema, koje Srbija ima sa Kosovom“, misleći na otcepljenu pokrajinu, koju podržava NATO.
„Bilo bi neprimereno da Srbija sada sankcioniše Rusiju, a to bi bilo štetno, po naše interese“, rekao je Dačić.
„To ne znači da nećemo učiniti sve da jasno kažemo da ne podržavamo narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i da pomognemo, koliko možemo.
Dačić je tražio podršku Turske da pomogne Srbiji da se izbori sa pritiskom SAD i EU, na Kosovo.
On je takođe indirektno podsetio novinare da se, ni Ankara nije pridružila sankcijama Rusiji.
„Mislim da Srbija i Turska žele da budu konstruktivni faktori mira i stabilnosti“, rekao je srpski ministar.
„Naš interes nije da budemo ni na čijoj strani u nekom sukobu, mi se zalažemo za poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake zemlje članice UN.
Dok insistiraju na tome da Srbija mora da sankcioniše Rusiju, zbog teritorijalnog integriteta Ukrajine, EU i SAD takođe zahtevaju da Beograd prizna Kosovo ili da se suoči sa ekonomskim i političkim „posledicama“.
Beograd insistira na principu teritorijalnog integriteta jer SAD i EU vrše pritisak na njega da prizna Kosovo, kao nezavisnu državu od 2008. godine.
NATO trupe preuzele su kontrolu nad pokrajinom 1999. godine, nakon višemesečnog bombardovanja Srbije u ime pobunjenika etničkih Albanaca.
Stav Srbije o Kosovu dobio je podršku Rusije, Kine i mnogih drugih zemalja – uključujući Ukrajinu – na osnovu međunarodnog prava.
To je jedan od razloga zašto Srbija zvanično ne priznaje Donjeck, Lugansk, Herson, Zaporožje, pa čak ni Krim, kao delove Rusije.
Borba.Info