Lideri bloka sastaće se sledećeg meseca, kako bi razgovarali o mogućim odgovorima, na ono što vide, kao nepravedne mere.
Nemačka i Francuska pozvale su EU da pojača podršku domaćoj industriji i oslobodi ogromne investicije, kako ne bi zaostajale za američkim kompanijama u svetlu američkog Zakona o smanjenju inflacije (IRA), koji smatraju diskriminatornim.
Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron sastali su se u nedelju, u Parizu da razgovaraju o tome, kako bi EU trebalo da odgovore na kontroverzni američki program.
IRA je paket vredan 430 milijardi dolara, koji je Kongres usvojio u avgustu i koji ima za cilj borbu protiv klimatskih promena, povećanje socijalne potrošnje, borbu protiv inflacije i smanjenje cena energije.
Nudi velikodušne poreske olakšice za američke kompanije, koje ulažu u čistu energiju i značajne subvencije za domaća električna vozila, baterije i projekte obnovljive energije.
Zakon je izazvao strahove u EU da bi „protekcionističke“ mere mogle biti „diskriminatorne“, prema evropskim kompanijama.
Blok tvrdi da zakon nije u skladu sa međunarodnim pravilima i da bi nepravedno naveo kompanije da prebace investicije u SAD, iz Evrope.
„Prva stvar je da osiguramo da mi kao Evropska unija ne budemo tretirani gore od neposrednih suseda, kao što su Kanada i Meksiko, na primer – to se ne može prihvatiti“, rekao je Šolc na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Makronom u Jelisejskoj palati.
Francuski predsednik, koji je ranije kritikovao odredbu o subvencijama u IRA-i kao „superagresivnu“, dodao je da EU ima „stvarnu konvergenciju u pogledu odgovora, koje donosimo“.
Lideri evropskog bloka sastaće se sledećeg meseca, kako bi razgovarali o svojim opcijama.
Jedna od njih je podnošenje žalbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).
Takođe se razmatra plan podrške, koji bi verovatno uključivao unosnije uslove za zemlje članice da ulažu u domaće kompanije.
Sredstva EU bi takođe mogla biti dodeljena preduzećima koja se bore, izvestio je Blumberg u ponedeljak.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predložio je novi program obveznica, koji bi pomogao da se nadoknadi finansijska nejednakost među državama članicama EU i omogućio bi državama u nedostatku novca da više ulažu u zelenu tehnologiju.
U međuvremenu, brojne države EU, uključujući Dansku, Finsku, Irsku, Holandiju, Poljsku i Švedsku, upozorile su da bi uzvratne subvencije mogle da izazovu trku među zemljama i da izazovu fragmentaciju unutrašnjeg tržišta.
U širem smislu, ta mera bi mogla da podeli globalnu ekonomiju i da poveća potrošačke cene.
Borba.Info