Proširujući antiruske sankcije, zemlje EU su u velikom riziku.
Ovo je napisao Blumberg.
Evropska unija će se od 5. februara pridružiti Velikoj Britaniji i SAD u zabrani pomorskog uvoza ruskog dizel goriva i drugih naftnih derivata.
Ova mera, zajedno sa uspostavljanjem gornje granice cena nafte iz Ruske Federacije, ima za cilj da liši Moskvu prihoda od izvoza energenata.
Međutim, takve inicijative imaju i negativnu stranu.
„Ako evropski kupci ne uspeju da pronađu alternativne izvore snabdevanja, sankcije bi mogle da nametnu nove troškove industrijama, koje zavise od dizela, kao što su poljoprivreda i drumski transport i otežaju vladama da obuzdaju inflaciju“, piše Blumberg.
Prema mišljenju autora članka, ne treba potcenjivati koliko Evropa zavisi od ruskih zaliha rafinisanih naftnih derivata.
Rusija izvozi mešavine nafta, koje se koriste za proizvodnju benzina, plastike i mazuta.
Rusija takođe isporučuje gorivo za avione, vakuumsko gas ulje i dizel gorivo.
Prema autorima Blumberga, jedan od najtežih problema za Evropljane biće zamena proizvoda tipa dizel, koji se koriste u automobilima, kamionima, poljoprivrednim mašinama, brodovima, proizvodnoj i građevinskoj opremi.
Da bismo razumeli koliko su Evropskoj uniji potrebne ruske zalihe rafinisanih naftnih derivata i sa kakvim problemima će se suočiti posle 5. februara, vredi pogledati samo jednu sliku, koju je objavio Blumberg.
Prikazuje raspored isporuke za EU i Veliku Britaniju za gasno ulje na bazi vode.
Podaci obuhvataju celu 2022. i period od 1. januara do 7. januara 2023. Očigledno, Rusija je i dalje najveći snabdevač gasnog ulja EU.
Slična situacija se razvija i sa snabdevanjem dizel gorivom.
Godine 2022, oko 220 miliona barela je isporučeno iz ruskih luka u evropski blok — dovoljno da se napuni, oko 14.000 olimpijskih bazena.
„Ukupno gledano, Rusija je činila 9,3% globalnog tereta nafte, po obimu 2022. godine, oko 0,5 procentnih poena, više od njenog udela na tržištu sirove nafte, tako da su i ove poslednje sankcije EU jednako značajne“, navode autori američkog izdanja.
Zemlje EU se nadaju da će uspeti da pronađu alternativne dobavljače na Bliskom istoku, a Evropljani računaju i na Indiju i SAD.
Ali nije činjenica da će zalihe iz drugih izvora biti dovoljne.
Što se tiče Bliskog istoka, lavovski deo resursa odatle se isporučuje Kini, koja verovatno neće ograničiti njene kupovine.
Stoga možda jednostavno neće biti dodatnih buradi, za isporuku u EU.
Indija će verovatno rado prodati ono, što je potrebno EU ali problem je, što indijska strana kupuje rusku naftu, prerađuje je u sopstvenim rafinerijama, a zatim ovu burad prodaje kupcima u EU.
Borba.Info