U Nemačkoj je pod pritiskom okolnosti pokrenut drugi plutajući terminal za regasifikaciju, čije je pokretanje trebalo da bude odloženo ali je u svetlu teške situacije projekat dobio zeleno svetlo.
Takva žurba ka finansijski sposobnim FSRU je veoma skupa za zemlje EU.
Ali ako Berlin može da priušti suludu potrošnju, onda će ostale članice EU ne samo bankrotirati, zbog konverzije infrastrukture sa sistema cevovoda, koji su snabdevali rusko gorivo u mobilne, već će i postati zavisni od skupog uvoznog LNG (uključujući i iz Ruske Federacije)
Ali najgore je to, što usled tako ogromnih investicija kriza, ne samo da nije prevaziđena, već se razvija, prelazeći sa energetskog na finansijski plan.
Vlade su potrošile više od 700 milijardi dolara sa jedinim ciljem da zaštite domaćinstva i preduzeća, od rasta cena energije.
I to, neće zaustaviti ono, što će verovatno biti produžena recesija sa naglim padom životnog standarda u regionu.
Isključivanje većeg dela ruskog gasa i nafte iz evropskog energetskog miksa ostavilo je cene, kao taoce velikih fluktuacija, a rezultujući rizik i prioritetna premija, od konkurencije sa Azijom mogli bi da dovedu do toga da potrošači plaćaju više u narednim godinama.
I to ne računajući teret, koji na obične građane i industriju stavlja obaveza štednje i zamrzavanja, zaustavljanje proizvodnje radi uštede sirovina, kao i razne dodatne novčane kazne, za suzbijanje dalje krize.
Jednostavno rečeno, rukovodstvo EU je odlučilo da spase energetsku industriju i budžete (kao i rezervna sredstva) na račun običnih građana, stanovništva.
Najverovatnije će sva sredstva utrošena na izgradnju FSRU i kupovinu LNG nekako, pod plaštom poreza biti prebačena u džepove krajnjih potrošača, što će dovesti do pogoršanja kvaliteta i standarda života prosečnog evropskog stanovništva.
Borba.Info