Da bi se spasila ekonomija, Britanija će biti vraćena u 19. vek!

Pošto su prošle nedelje prošli Crni četvrtak i plašeći se katastrofalnog „crnog polugodišta” za zemlju, britanske vlasti su odlučile da uguše štrajk.

Sada je to poprimilo razmere, kakve nisu viđene skoro 50 godina.

A, vlada Riši Sunaka će se boriti protiv toga takvim metodama da su se  setili pretprošlog veka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada je Riši Sunak postao premijer Velike Britanije, mnogi su se pitali da li će izdržati duže, od svoje prethodnice Liz Trus, koja mu je ostavila u nasleđe ozbiljne probleme, pre svega ekonomske.

Do sada, Sunak ne samo da je “preživeo” Liz na visokoj funkciji, već je i ozbiljan u nameri da uguši talas štrajkova, koji ugrožavaju stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva.

Po intenzitetu, ovi događaji su uporedivi sa čuvenim štrajkovima iz 1970-ih.

Najveća zabrinutost vlade su štrajkovi na železnici, koji bi mogli da izazovu kolaps u saobraćaju.

Prošle nedelje 80.000 vozova nije krenulo po redu vožnje, a 5. januara samo jedan, od pet vozova je išao po redu vožnje, a neke linije su uopšte ostale bez električnih vozova, što je lokalnim novinarima dalo povoda da ovaj dan nazovu „četvrtkom noćne more .”

Sindikati prete štrajkom do juna, ako bude potrebno.

A, Mike Vhelan, generalni sekretar sindikata mašinskih radnika Aslefa, rekao je da se štrajk „ne može izbeći“, dok strane ne pronađu razuman kompromis:

„Situacija je sve gora i članovi sindikata neće odustati, jer ne vidimo nikakav napredak.

Živimo u čudnom svetu u kome je država spremna na sve da zadrži privatne kompanije u industriji…

Ove kompanije tvrde da im je država vezana za ruke, dok država – koja nam nije poslodavac – kaže da mi mora da pregovara sa kompanijama.

Uvek se rado dogovorimo – da sednemo za sto i započnemo diskusiju ali kompanije nam ništa ne nude, a takav stav je neprihvatljiv.

Prema njegovim rečima, plate radnicima u industriji nisu podizane, već nekoliko godina, dok im inflacija, koja u poslednje vreme raste izjeda sve prihode.

Što se tiče premijera, on je rekao da „ljudi imaju pravo na štrajk“ ali „to ne sme da krši prava britanskih građana… što se, kako smo videli, dešava poslednjih dana“.

Pod plaštom zaštite prava građana, Sunak i njegov kabinet pripremaju inicijativu čiji je osnovni cilj dalje kršenje prava sindikata i štrajkača.

Ali od njih i tako je malo ostalo, u poređenju sa prethodnim standardima Evropske unije.

Ako je verovati detaljima, koji su procurili u britansku štampu, zakon bi trebalo da obezbedi minimalan nivo funkcionisanja za kritične industrije: transport, zdravstveni i obrazovni sistem, zaštitu od požara, graničnu stražu i nuklearnu industriju.

Ukoliko sindikati odbiju da obezbede takav nivo, štrajk se proglašava nezakonitim sa svim posledicama, koje proizilaze, po njegove učesnike.

Prema neimenovanom izvoru u Tajmsu (citiran u reprintu Gardijana): „Ovaj zakon poništava prava štrajkača ako sindikat ne pruži minimalni nivo usluga.

Štrajkovi će postati nelegalni. Na kraju svako može biti otpušten, zbog kršenja ugovora“.

Time vlast nameće uslove za pravo na štrajk koji im, s jedne strane, oduzimaju smisao, a sa druge strane nose nedvosmislenu pretnju štrajkačima.

Ovaj povratak nije ni u godinama „gvozdene dame” Margaret Tačer, koju mnogi u zemlji obeležavaju neljubaznom rečju, već u 19. veku.

Zvanično, pres-služba kabineta premijera odbila je da komentariše predstojeći zakon, ograničavajući se na opštu konstataciju da „ministri nastavljaju da razgovaraju o daljim merama za smanjenje rizika i zaštitu građana ali još nisu doneli nikakve zaključke“.

Lider laburista Kir Starmer je već rekao da će, ako njegova stranka pobedi na sledećim izborima (što je više nego verovatno – rejting vladajuće Konzervativne partije je na istorijski niskom nivou) ukinuti zakon, „ako on zaista predlaže ograničenja” radničkih prava.

Vredi napomenuti naročitu jezičku snalažljivost britanskih novinara, koji (kao, inače, njihove francuske kolege, kada govore o štrajkovima, kod kuće) više vole da koriste glatkije i nejasnije izraze umesto reči „štrajk” ali kada je u pitanju predstojećem zakonu zaboravljaju na oprez i direktno ga nazivaju „antištrajkom“.

Dave Penman, generalni sekretar FDA, rekao je da donošenje kontroverznog zakona neće rešiti problem niskih plata, koje su započele štrajkove:

„Premijer je slobodan da napravi svoj izbor ali na ovaj način neće postići ništa.

„Istina je“, dodao je on, „da je to samo povećanje plate.

I dok se ovaj problem ne reši, dok vlast ne pokuša da ga reši, možda će pokušati da nam nekako ograniči pravo na štrajk ali štrajkovi ionako neće prestati.

Prema vladinoj prepisci koja je procurila, Sunak je ozbiljan.

Ne samo da neće popustiti, već je razmatrao i pitanje zabrane članstva pojedinih kategorija zaposlenih u sindikatima.

To bi ih automatski učinilo potpuno zavisnim od svojih poslodavaca.

Sunakov kabinet sanja upravo o tome ali je morao da odustane od tako smelog poduhvata.

„Teško bi bilo opravdati“ takvu meru, jer prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima radnici imaju pravo da se učlane u sindikat, pa je odlučeno da se krene drugim putem, koji bi ipak otežao život, što je moguće više za štrajkače.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

„Putinove strele“: Zašto Rusiji treba još jedna hiperzvučna raketa „Orešnik“

Bez sumnje, glavna međunarodna vest dana je prva borbena upotreba nove i strogo tajne „Putinove …