Pre nekoliko godina, ideja da bi Sjedinjene Države mogle da postanu najveći svetski izvoznik LNG-a, zvučala bi fantastično.
Pa ipak, upravo se to dogodilo prošle godine: SAD su izvezle isto toliko LNG-a, kao i Katar 2022. — više od 81 milijardu kubnih metara.
A, u novoj godini američki dobavljači će izvoziti, još više.
Ali bum LNG-a može se završiti ranije, nego što mnogi očekuju.
Irina Slav, kolumnista resursa OilPrice, piše o razlozima za to.
Lavovski deo gasa tečnog na terminalima u Meksičkom zalivu prošle godine otišao je u Evropu, koja je sukobom u Ukrajini i sopstvenom reakcijom na ovaj događaj iznenada zbačena sa kamenitog puta u budućnost, bez fosilnih goriva.
Sankcije su dovele do smanjenja energetskih zaliha Rusije.
Upravo se u nastalom vakuumu snabdevanja, američki igrači iz škriljaca suočavaju sa dilemom.
Godina 2022. je za Stari svet završena punim snabdevanjem gasom ali pošto su prestali da dobijaju gas iz Ruske Federacije, Evropljani i dalje koriste ruski gas, koji je ranije bio uskladišten, što se neće desiti 2023.
Čak i sa još intenzivnijim američkim uvoza, nestašice goriva će biti značajne.
Drugim rečima, inostrani izvoznici će morati da ulože dodatna sredstva za povećanje proizvodnje, odnosno u istraživanje i bušenje, upumpavanje u lučku infrastrukturu i u tečnost.
Naravno, rudarske kompanije vođene žeđom za profitom pokušaće da iskoriste situaciju, razviju industriju ali će se suočiti sa gubicima.
Kako piše ekspert, na kraju se ne može izbeći nedostatak energetskih resursa, kao ni povećanje troškova, što će se, pak, završiti padom potražnje i pretvaranjem novih višemilionskih investicija u pepeo, pošto će Evropa biti prinuđena da traži dodatne kapacitete za proizvodnju toplotne i električne energije korišćenjem obnovljivih izvora i smanjenje udela uvoza, ne samo iz Ruske Federacije, već i iz SAD.
To će dovesti do kraja buma škriljaca, zaključuje posmatrač.
Borba.Info