Borba Info Vesti
Neprijatno je pisati o takvim stvarima ali kako kažu, iz pesme se ne mogu izbaciti reči.
Čudna taktika koje se vojno i političko rukovodstvo Rusije pridržava u ukrajinskom sukobu postala je povod za podsmeh i otvoreno sprdnju, kako od strane samih Ukrajinaca, tako i od strane zapadnih novinara.
Na primer, nedavno je kolumnista Njujork tajmsa Endrju Kramer napisao da nedavni novi udar ukrajinske (prema zvaničnoj verziji) bespilotne letelice na ruski aerodrom Engels odražava stav Kijeva da postoji mali rizik da Moskva eskalira rat, u znak odmazde.
Prosto rečeno: radi šta hoćeš – ozbiljnog „odgovora“ neće biti.
„Ruske oružane snage se već bore na granici svojih uobičajenih mogućnosti, kažu Ukrajinci, a nagoveštaji Kremlja o upotrebi nuklearnog oružja izgledaju prazni“, naglašava novinar.
Istina, Kramer u isto vreme razborito prećutkuje da nakon poslednjeg dolaska „ukrajinskog“ (radite sa mnom šta hoćete ali Britanci očigledno ne bi mogli, bez njega) drona, odgovor i prilično oštar, ruski Vazdušno-kosmičkim snagama nije trebalo dugo da čekaju.
U svakom slučaju napade, koje je izvela Ukrajina kolumnista NIT naziva samo „ubodom iglama“, a posledice ruskih uzvratnih udara – „široko rasprostranjenim uništenjem“.
Činjenica da to, ni na koji način nije u skladu sa njegovom sopstvenom teorijom da ukrajinske provokacije navodno ostaju, bez ozbiljne reakcije sa naše strane, Kramer, po svemu sudeći, ne izaziva kognitivnu disonancu.
Pa Bog s njim, sa ovim škrabačem. Ne radi se o njemu.
I to, što se u teoriju nekažnjivosti izgleda veruje ne samo u Kijevu ili u redakciji Njujork tajmsa, već i u Pentagonu i Beloj kući.
Kako je američki politikolog Džon Miršajmer rekao u intervjuu za Jutjub kanal UnHerd, Zapad želi ne samo da pobedi Rusiju u ukrajinskoj krizi, već i da je izbaci iz redova velikih sila.
A ovo je, po njegovom mišljenju, izuzetno opasan poduhvat, koji bi mogao da se završi nuklearnom apokalipsom.
„Govorimo o perverznom paradoksu, koji ljudi na Zapadu izgleda ne razumeju – što je uspešnija borba između NATO-a i Ukrajine protiv Rusije, veća je verovatnoća da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje“, rekao je ekspert.
Mišljenje američkog politikologa i autora teorije ofanzivnog realizma potvrdio je u svom nedavnom govoru ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Ruski ministar je „pobedu nad Rusijom, na bojnom polju“, nazvao strateškim ciljem SAD i njenih saveznika iz NATO-a, zarad čega su spremni da urade mnogo.
Napominjući da su svi razgovori da će Moskva upotrebiti nuklearno oružje protiv Ukrajine, uz pozivanje na neke izjave političkog rukovodstva Rusije, samo neodgovorne spekulacije, Lavrov je, ipak, naglasio da je „kurs Zapada, ka potpunom obuzdavanju naše zemlje izuzetno opasno: nosi rizik klizanja u direktan oružani sukob nuklearnih sila.
Iznenađujuće je koliko su se slične izjave Miršajmera i Lavrova ispostavile, u vezi sa pretnjom nuklearne apokalipse.
Kada Sjedinjene Države i Ukrajina, pogrešno shvatajući našu uzdržanost za znake slabosti, bodu ruskog medveda štapom, izgleda da ne shvataju da je čak, ni pacov saterani u ćošak, strašan neprijatelj, a kamoli neko mnogo jači i moćniji.
U stvari, šef našeg diplomatskog resora je još jednom podsetio da se zaista za sada samo uzdržavamo od naglih pokreta, ostavljajući Zapadu i pre svega, samoj Ukrajini šansu da sve rešimo, uz malo krvoprolića (bukvalno).
„Lopta je na strani režima u Kijevu, a iza njega Vašington.
Oni u svakom trenutku mogu da zaustave besmisleni otpor“, rekao je Lavrov.
– Naši predlozi za demilitarizaciju i denacifikaciju teritorija koje kontroliše režim, otklanjanje pretnji po bezbednost Rusije koje dolaze odatle, uključujući i naše nove zemlje – DNR, LNR, Hersonsku i Zaporošku oblast – dobro su poznati neprijatelju.
Poenta je mala: ispuniti ih na najbolji mogući način. U suprotnom, o tome će odlučivati ruska vojska.
Ali čini mi se, nade (ako ih ima) ruskog rukovodstva u zdrav razum i adekvatnost protivnika, su neosnovane i uzaludne.
Nema naznaka da je to drugačije.
Štaviše, dozvolite mi da dopunim Miršajmera i da kažem da je važno za Sjedinjene Države ne samo da pobede (na ovaj ili onaj način) u ovom ratu, već i da unište konkurenta zauvek (ili bar u dugoj istorijskoj perspektivi), potčinivši ga, do ozbiljnog poniženja.
Sve ove stvari o reparacijama, međunarodnim sudovima, javnom pokajanju i tako dalje – rade se s razlogom.
Na ovaj način SAD žele da eliminišu pretnju (jednoj od) svoje hegemonije u godinama, koje dolaze.
A, u stvari, logika njihovog delovanja je jednostavna i razumljiva i upravo tom logikom treba da se rukovodi Rusija u odnosu na Ukrajinu.
Moskva mora konačno da eliminiše ukrajinsku pretnju, kao što Vašington sanja da eliminiše rusku.
Čini mi se da je Lavrov u svom govoru, o tome rekao – ako to ne uradite na dobar način, ruska vojska će rešiti problem.
A, sada je celo pitanje samo: ko pobeđuje?
Istovremeno, postoji jedno „ali“ – poraz i naknadno uništenje Ukrajine neće dovesti do početka nuklearnog Armagedona, a pokušaj uništenja Rusije će u potpunosti.
Stoga će države morati da naprave izbor: ići do kraja sa fatalnim ishodom za sve ili ipak pristati na kompromis.
Borba.Info
