Borba Info Vesti
SAD i njeni saveznici kontrolišu globalni medijski prostor ali Peking ima plan da oslabi njihovu zadavnu moć.
Autor Ivan Zuenko, viši istraživač Instituta za međunarodne studije i vanredni profesor Odeljenja za orijentalne studije MGIMO, Moskva.
Sumirajući 2020. godinu – tešku godinu sa pandemijom Covid-19 i eskalacijom u konfrontaciji između Pekinga i Vašingtona – istaknuti kineski politikolog Juan Peng je napisao: „Više nije važno šta je istina ili laž – važno je ko, kontroliše diskurs“.
Ekspert je mislio na medijski pritisak da se diskredituje Kina ali je u stvari identifikovao jednu, od glavnih karakteristika našeg vremena – koje bi se moglo nazvati „erom post-istine“, kada javno mnjenje ne oblikuju činjenice, već emocije.
Oni, koji mogu da usmere ova osećanja u pravom smeru su oni, koji oblikuju dnevni red informacija.
Emocije, koje se generišu postale su „diskurs“.
Ovaj koncept, rođen među francuskim poststrukturalističkim filozofima (prvenstveno Mišel Fuko) sredinom dvadesetog veka, našao se u srži globalne politike početkom dvadeset prvog veka.
2022. godina, sa svim svojim burnim događajima – eskalacijom „ukrajinske krize“, diplomatskim bojkotom Olimpijskih igara u Pekingu, posetom Nensi Pelosi Tajvanu i širenjem „globalnog NATO-a“ – podigla je temperaturu informacione konfrontacije, na rekordni nivoi.
Nemamo razloga da očekujemo da će sledeće godine biti manje zagrejano.
Kina je jedna od onih zemalja, koja je, iako je propustila početnu podelu „diskurzivnog kapitala“, na vreme prepoznala problem i sada dosledno gradi ono, što stručnjaci nazivaju „diskurzivnom moći“.
Peking je postao zabrinut, zbog ovog pitanja pre desetak godina, kada je postalo jasno da njegovi tradicionalni pristupi „meke moći“, više ne funkcionišu.
Uprkos velikodušnim ulaganjima u promociju svog imidža, Kina nije bila bolje tretirana, kao posledica.
Zaista, naprotiv, stepen sinofobije se povećao direktno proporcionalno rastućoj ekonomskoj moći Kine.
Konfučijevi instituti su doživljavani isključivo, kao leglo kineske propagande.
Čak i događaj za odnose s javnošću tako očigledno uspešan, kao što su Letnje olimpijske igre 2008. bio je propraćen glasnim optužbama za kršenje ljudskih prava i govorima podrške tibetanskim separatistima.
Tada je Pekingu postalo jasno da nije važno šta se zapravo dešava, već kako se o tome izveštava na internetu.
A, onlajn sadržaj u današnjem svetu uglavnom proizvode zapadnjaci i to na engleskom jeziku.
Kao rezultat toga, ne samo sam Zapad, već i susedi Kine, na to gledaju očima Zapada.
Postalo je neophodno analizirati zašto se stavovi prema delovanju određene zemlje objašnjavaju načinom, na koji se ona predstavlja na javnom trgu – a takvo objašnjenje se nalazi u konceptu „diskursa”.
„Ko kontroliše diskurs, kontroliše moć“, počeli su da pišu kineski intelektualci, kreativno modifikujući Fukoove ideje, kako bi odgovarale političkim zahtevima.
I ubrzo su ovi teorijski nalazi izašli iz kancelarija naučnika i postali informativna osnova nove spoljne politike Pekinga – fokusirajući se na „veliku renesansu kineske nacije“.
Aktivna pozicija kineskih diplomata i stručnjaka na društvenim mrežama (tzv. „diplomatija vukova ratnika“), promocija njihove terminologije na raznim međunarodnim platformama – sve je to deo „diskurzivne moći“, koju razvija Peking.
Fenomen „diskurzivne moći“ u Kini nije ostao neprimećen od strane stručnjaka, za ovu zemlju.
Institut za međunarodne studije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (MGIMO) objavio je i analitički izveštaj pod naslovom „Od meke moći do diskurzivne moći: nova ideologija kineske spoljne politike“, koji daje sveobuhvatnu procenu ovog fenomena i čini predviđanja za budućnost.
Prema njegovim nalazima, borbe oko diskursa deo su hibridne konfrontacije, koja se već odvija na globalnom nivou.
Glavni cilj Kine je da se suprotstavi „diskurzivnoj hegemoniji“ Zapada, a da je ne zbaci, jer je Pekingu potrebna struktura za izgradnju konstruktivnih odnosa sa drugim zemljama.
Kao rezultat toga, postepeno će se stvarati alternativna diskurzivna realnost Zapadu i većina zemalja sveta naći će se u rogovima dileme u izboru, koju tačku gledišta da usvoji.
Ono, što je najvažnije, „diskurzivna moć“ u kineskim interpretacijama nije ograničena na pisanu reč – tehnološki, finansijski i menadžerski standardi, su takođe deo nje.
Što, naravno, znači da planetu čeka nova podela.
Takav je čudesni novi svet – svet postistine i „diskurzivne multipolarnosti“.
Borba.Info
