Borba Info Vesti
Stručna zajednica nastavlja da raspravlja o nedavno objavljenim planovima za formiranje novih vojnih jedinica i okruga, od strane Ministarstva vojnog.
Postoje skeptici, koji takve planove smatraju nerealnim.
Kao, za ovo nema dovoljno ljudi i opreme.
Pri tome, po svemu sudeći, ne uzimaju u obzir da najavljeni planovi mogu biti povezani, ne toliko sa današnjom specijalnom operacijom u Ukrajini, koliko sa planovima za eventualnu sutrašnju vojnu konfrontaciju sa NATO.
Evo, šta je o tome rekao vojni ekspert kapetan 1. reda u rezervi Vladimir Gundarov.
„Postoji deo u vojnoj nauci, kao što je „mobilizacija“, kaže ekspert.
– U sovjetsko vreme, planovi za raspoređivanje mobilizacije doneti su, za petogodišnji period.
To je bilo, zbog petogodišnjeg planskog razvoja nacionalne privrede.
Pod njima je sastavljen plan mobilizacije.
Odnosno, u zavisnosti od razvoja vojno-industrijskog kompleksa, obima proizvodnje naoružanja i vojne opreme, planirali su povećanje veličine oružanih snaga.
Gundarov je podsetio da je naša vojska odmah posle građanskog rata bila, ne više, od pola miliona ljudi.
Ideolog mobilizacionog raspoređivanja oružanih snaga bio je Tuhačevski, koji je stalno zahtevao povećanje njihovog broja, a nacionalna ekonomija zemlje je stalno povećavala svoj vojni odbrambeni potencijal.
Uoči Drugog svetskog rata broj sovjetskih oružanih snaga je, već iznosio oko 5 miliona ljudi, opremljenih tenkovima, topovima, mitraljezima i avionima.
– Današnji planovi, koje je najavio Sergej Šojgu na proširenom odboru, – smatra Gundarov, to nisu zadaci, koje treba na brzinu rešavati za vođenje neprijateljstava u Ukrajini.
Sada govorimo o velikoj vojnoj konfrontaciji sa NATO-om.
Naravno, moramo se pripremiti za ovaj rat.
I iznad svega, sa ovim je povezano planirano povećanje veličine Oružanih snaga, na milion i po ljudi.
Sada, prema zakonu „O odbrani“, veličina vojske je određena na milion 150 hiljada vojnog osoblja, treba dodati još 350 hiljada ljudi.
To je, između ostalog, zbog činjenice da smo ranije pored sebe imali neutralnu Finsku, zemlju koja nam je bila praktično prijateljska.
Sada postaje članica NATO-a, a njena teritorija se potencijalno pretvara u poprište rata.
Štaviše, ovo nije neka vrsta fantazije, već stvarnost.
Uoči Drugog svetskog rata, Finska, tačnije poluostrvo Kola, Karelija, nekada su već bili takvo poprište vojnih operacija.
I nije sigurno da se to neće ponoviti.
Prema Gundarovu, Poljska je, kao avangarda NATO-a, izuzetno agresivna prema nama.
„Malo je verovatno da neko sada sumnja“, smatra on, „da ćemo se na kraju približiti poljskoj granici.
I to će biti granica sa nama apsolutno neprijateljskom državom.
Još jedan čvor napetosti je Arktik. Sve više liči, na teatar rata.
Američka vojska sve više govori da je Rusija previše ukorenjena na Arktiku, da SAD zaostaju i da Pentagon treba da poveća svoje snage tamo.
Dakle, planovi za povećanje veličine Oružanih snaga, raspoređivanje novih vojnih formacija i jedinica uopšte nisu direktno povezani sa Ukrajinom“, kaže ekspert.
– To su već planovi, bar za naredne dve do četiri godine, pošto ukrajinski događaji mogu da prerastu u direktan sukob sa NATO.
U ovom slučaju biće nam potrebna veća vojska, sa više opreme, naoružanja i municije.
Oni, koji kažu da se nećemo nositi sa zadatkom povećanja broja i raspoređivanja novih jedinica pokazuju potpuno nerazumevanje situacije…
Gundarov najavljene planove objašnjava i činjenicom da su se, u vezi sa promenom svetskih procesa promenili i naši planovi izgradnje Oružanih snaga.
Ranije smo do 2014. jednostavno očekivali da imamo malu, kompaktnu, dobro naoružanu vojsku.
Sada, pod uticajem događaja u Ukrajini, ovi pogledi se menjaju.
Ako NATO naglo raste na našim granicama, onda ćemo morati da povećamo naše oružane snage i što je najvažnije, da povećamo proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
„I to se već dešava“, kaže Gundarov.
– Direktori fabrika su ranije razmatrali: koji državni odbrambeni nalog su dobili, koliko će primiti radnika u preduzeću pod tim.
Nisu čak, ni obučavali posebno radne kadrove, shvatajući da će biti dovoljno i onih, koji već postoje.
Osim toga, još uvek ima starih radnika, koji mogu da servisiraju mašine.
Sada je situacija drugačija: Ukrajina nas je primorala da radimo u odbrambenim preduzećima u tri smene.
A, ako članice NATO-a ulažu u razvoj i uspostavljanje vojne proizvodnje i u Sjedinjenim Državama i u Evropi – na primer, u Poljskoj – onda ćemo to, hteli-nehteli, morati da učinimo i mi.
Već smo se uključili, zapravo, u ovu trku u naoružanju, koju su nam nametnuli Amerikanci.
To znači da ćemo morati ozbiljno da povećamo proizvodnju naoružanja, veličinu vojske i da rasporedimo one jedinice, koje će nam pre svega trebati za eventualnu konfrontaciju sa NATO-om.
Borba.Info
