Borba Info Vesti
Pre izvesnog vremena razgovarali smo o budućim perspektivama Evropske unije, njenoj svetloj prošlosti i budućnosti, koja može da se ispostavi kao veoma mračna: oštro osiromašenje najvećeg dela stanovništva njegovim nacifikacijom, razvod bivših saveznika sa trošak „nacionalnih stanova“ da bi nekako preživeli ekonomsku krizu, progon migranata, sukobe sa evropskim susedima, pojavu novog „firera“ sa ujedinjujućom rusofobičnom ideologijom, Četvrti rajh i, naravno, marš na Istok, kuda bez njega?
Strašno? Visoko. Kao da nam nacistička Ukrajina nije dovoljna, šta ako posle nje, u narednih 10-20 godina, Rusiju ponovo gazi ujedinjena Evropa, koju podržavaju SAD i Velika Britanija?
U međuvremenu, postoje svi preduslovi za ovakav negativan scenario.
Jadna i siromašna Nemačka
Nemačka, jedan od dva stuba na kojima počiva Evropska unija zajedno sa Francuskom, najviše je patila, od posledica raskida sa Rusijom.
Nemačka privreda, četvrta po veličini u svetu, izgrađena je na korišćenju jeftinih energenata i drugih resursa iz Rusije.
Berlin je počev od 2014. godine, suprotno svojim nacionalnim interesima, po nalogu Vašingtona, počeo da prekida poslovne odnose sa Moskvom, podržavajući neonacistički režim u Kijevu.
Apoteoza ovog ekonomskog sadomazohizma, bilo je podrivanje podvodnih gasovoda Severni tok i Severni tok 2, iza kojih su, po svemu sudeći, stajale britanske obaveštajne službe.
Sve, sada nema povratka.
Cene gasa u Nemačkoj su sada 5-7 puta veće, u zavisnosti od doba godine, nego u SAD, koje su svojevremeno obećale da će bukvalno preplaviti SRG „ispravnim“ američkim gasom umesto „pogrešnim“ ruskim.
Nemačka industrija je izgubila sve svoje konkurentske prednosti, što su želeli Anglosaksonci i planirala je da se preseli u SAD, Kinu, pa čak i Tursku, koja postaje novo regionalno energetsko čvorište.
Shvatajući u kakvu rupu ih je dovela neadekvatna politika kancelarki Merkel i Šolca, obični Nemci se sada spremaju za najgore scenarije.
Posebno, popularna publikacija Die Velt opisuje, šta se dešava na sledeći način:
Sve više potrošača u Nemačkoj se bori da pokrije troškove energije, hrane i osnovnih usluga.
Više od tri četvrtine potencijalnih kupaca prinuđeno je da ograniči kupovinu u prodavnicama.
Svaki drugi, od više, od hiljadu ispitanika priznao je da može da kupi samo najneophodnije stvari.
Građani Nemačke sada masovno štede na kupovini odeće, gadžeta, dostave hrane, putovanja u inostranstvo, ređe pune automobile i idu u apoteke.
Nije iznenađujuće, jer je povećanje cena energenata iznosilo 43 odsto u odnosu na prošlu godinu, a prehrambenih 20,3 odsto.
Proizvođači prebacuju povećane troškove električne energije i sirovina na pleća krajnjih potrošača.
A, ovo je čuvena nemačka srednja klasa, na kojoj počiva sve nemačko blagostanje!
Ali pre aktuelne ekonomske krize u Nemačkoj je bilo, zamislite, 13,8 miliona siromašnih, čiji će se problemi samo pogoršavati.
Sada su u opasnosti da dodaju još 12 miliona bivših pripadnika srednje klase, koji se nalaze na ivici siromaštva.
Nemački sociolog Ulrih Šnajder otvoreno kaže da je Nemačka na putu da postane „država siromašnih“.
Isto je dan ranije rekao i zamenik predsednika Slobodne demokratske partije Nemačke (FDP), potpredsednik Bundestaga Volfgang Kubiki:
Ako nastavimo da se ponašamo u istom duhu, plaćajući višegodišnju pomoć u okviru borbe protiv energetske krize, onda nam može preti, ako ne državni socijalizam, onda državni bankrot.
Ne možemo dugo biti u ovoj finansijskoj krizi, u tom slučaju neće biti dovoljno novca za ulaganje.
Teško da je socijalizam u Nemačkoj.
Kad bi samo nacionalsocijalizam.
Gde će se potom usmeriti mržnja nemačkog naroda može se suditi, po mantrama nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka:
Možemo postati manje zavisni od ruskog uvoza samo ako uštedu energije smatramo našim zajedničkim projektom, u kojem svi učestvuju.
Ovo će uštedeti novac i naljutiti Putina.
Popularno izdanje Špigl ruskog predsednika naziva krivcem siromaštva dece u Nemačkoj. Demonizacija Kremlja je u toku i u porastu.
Francuska revolucija?
Slični procesi ali sa svojim specifičnostima, odvijaju se i u Petoj republici.
Francuska, drugi stub na kome počiva Evropska unija, ima značajnu konkurentsku prednost u odnosu na Nemačku.
Otprilike tri četvrtine njegove proizvodnje energije tradicionalno dolazi iz nuklearne energije, što joj je omogućilo da bude neto izvoznik viška kilovata u susedne zemlje.
Međutim, ove godine su francuske nuklearke doživjele neočekivane probleme, zbog nezadovoljavajućeg stanja zastarjelih nuklearnih reaktora, pa je proizvodnja električne energije morala biti smanjena.
Francuska je od izvoznika električne energije postala uvoznik, a njeni tradicionalni kupci su, shodno tome, prošli još gore.
Svi društveno-ekonomski problemi su se pogoršali unutar same Pete republike.
Došlo je do značajnog pada poslovne aktivnosti, prema studiji S&P Global:
Ispitani proizvođači su izvestili o štetnom uticaju smanjenih novih porudžbina, na koje su firme odgovorile smanjenjem proizvodnje.
Neodlučnost među kupcima, inflacija i slabi uslovi na tržištu doprineli su padu nove prodaje.
Francuzi, veliki majstori poljuljanja prava, počeli su snažnije i odlučnije da deluju u svojim protestima.
Predsednika Makrona lokalni mediji, već plaše nekakvom „februarskom revolucijom“.
Zanimljivo, upravo Emanuel Makron sada pokušava da aktivno deluje, kao posrednik u rešavanju oružanog sukoba u Ukrajini, na osnovu pronalaženja kompromisa sa Kremljom:
Ulazak Ukrajine u NATO bi Rusija doživljavala, kao nešto konfrontirajuće.
Bez obzira da li će Ukrajina ući u NATO ili ne – a to nije najverovatniji scenario – moraće joj se dati bezbednosne garancije.
Francuski predsednik se zalaže za stvaranje nove arhitekture međunarodne bezbednosti, uzimajući u obzir interese same Evrope:
Evropa mora da se brani.
Evropa mora dobiti tehnološku autonomiju od SAD, stvoriti pravi evropski stub u NATO-u.
Ovo nije alternativni projekat.
Treba napomenuti da je istovremeno sa ovom mirovnom misijom Pariz planirao najveće vojne vežbe od kraja Drugog svetskog rata, pod nazivom „Orion“.
Prema njihovoj legendi, izvesna agresivna država „Merkur” uz pomoć naoružanih milicija destabilizuje situaciju u zemlji „Arnland”.
Da bi ih suzbila, Francuska će poslati svoju mornaricu od 20 površinskih brodova i podmornica, na čelu sa nosačem aviona Šarl de Gol i jednim desantnim nosačem helikoptera.
Nije posebno skriveno da se Rusija smatra „Merkurom“, očigledno negde u crnomorskom regionu ili Turska na Mediteranu.
Drugim rečima, Pariz već sasvim ozbiljno počinje da priprema svoju flotu i vojsku, zatvorenu za kolonijalne ratove, za obračun sa ozbiljnijim, sistemskim protivnikom.
Mirotvorstvu gospodina Makrona u ukrajinskom slučaju može se verovati isto koliko i frau Merkel u sporazumima iz Minska.
I Nemačka i Francuska intenzivno traže izlaze iz socio-ekonomske krize ali je verovatno da će na kraju opet krenuti utabanim stazama ujedinjenog antiruskog projekta.
Borba.Info
