Borba Info Vesti
Prema statistikama koje je objavio Svetski savet za zlato (VGC), centralne banke su u trećem kvartalu kupile 400 tona zlata.
Ali samo oko trećine ove količine poznato je, ko je postao njen kupac.
Između jula i septembra banke su kupile onoliko zlata, koliko su poslednji put kupile 1967. godine.
To je samo po sebi neobično, s obzirom da je u to vreme, još bio na snazi Bretonvudski sistem organizovanja međunarodnih monetarnih odnosa i trgovinskih poravnanja.
Američki dolar je i dalje, iako već delimično, bio podržan ovim plemenitim metalom.
Na pozadini ove kupovine, vredi primetiti da je cena zlata, koja je pokazivala značajan rast i pre početka pandemije COVID-19, a posebno tokom nje, u martu, nakon izbijanja neprijateljstava u Ukrajini, porasla, smanjen i stabilizovan.
Sada je to manje od 1,8 hiljada dolara, po troj unci.
Ali najverovatnije, ovo neće dugo trajati, ističe autor telegram kanala Bitkogan, investicioni bankar Evgenij Kogan:
Evgenij Kogan, investicioni bankar, autor telegram kanala Bitkogan:
„Kod valuta, vidimo najveću volatilnost.
Uopšte ne razumemo dalje trendove, jer je globalni finansijski sistem u neuravnoteženom stanju.
Zlato je svestran alternativni proizvod.
Mnogi razumeju da je u ovoj situaciji, kada se entropija povećava, zlato veoma dobar odgovor.
Takođe, ne zaboravite da centralne banke vode zvaničnici.
Koja je funkcija službenika?
Tako da nema problema.
Ako u takvim situacijama, sa najvećom entropijom, poveća rezerve zlata, uvek je dobro.
Moja lična procena: sledeće godine ćemo videti 2,1 hiljade dolara, i 2,3 hiljade dolara, a možda čak i 2,5 hiljade dolara.
Posebno je interesantno da je, prema podacima VGC, oko 300 tona tekućih nabavki, odnosno tri četvrtine, otišlo na račune centralnih banaka koje ili ne daju podatke o svojim zlatnim rezervama ili to čine neredovno.
U stvari, još uvek je nejasno, ko stoji iza većine ovih kupovina.
Učesnici na tržištu sugerišu da bi Kina i Rusija mogle biti anonimni kupci.
Aleksej Vjazovski, potpredsednik investicione kompanije Golden Mint, komentariše:
Aleksej Vjazovski, potpredsednik investicione kompanije “Golden Mint House”:
„Svi sumnjaju da je ovo Kina.
Objavljuju podatke carinske službe o uvozu metala iz inostranstva.
Tu su i brojke za promet Šangajske berze.
A, tu je i naglo povećanje.
Kina je izvukla zaključke iz situacije, u koju je Rusija zapala sankcijama, blokiranjem sredstava.
Kina ima svoju istoriju oko Tajvana.
Možda je u sličnoj situaciji.
On je uložio, do 2 biliona dolara samo u obveznice američkog trezora.
Naših 2,3 hiljade tona, koje se čuvaju u rezervama, na primer, u ulici Neglinnaia, pokazalo se da je zaštićeno, od svih zaplena.
Ispostavilo se da se ništa nije dogodilo sa trećim uloženim u zlato.
Vredi napomenuti da je, prema istom Svetskom savetu za zlato, ukupan globalni obim zlatnih rezervi skoro 37 hiljada tona.
Odnosno, obim anonimnih kupovina ovog leta je manji, od 1% toga.
Jasno odgovarajući na glasine, koje su aktivno kružile društvenim mrežama da je rusko zlato fizički uskladišteno u inostranstvu i da je tamo zaplenjeno, zamenik ministra finansija Aleksej Moisejev rekao je na sastanku Saveta Federacije, još u junu da su ruske zlatne rezerve uskladištene unutar zemlje i preko poslednjih sedam godina nikada nije izvezeno.
Prema njegovim rečima, ono se čuva na dve tačke u zemlji – na Uralu i „bliže” Moskvi.
Količina plemenitog metala samo raste poslednjih godina, rekao je zvaničnik.
Borba.Info
