Borba Info Vesti
To je bila prva super-Zemlja pronađena, oko zvezde slične našem Suncu.
I imala je priliku da postane isti biser kao i naša planeta.
Planeta, o kojoj je reč udaljena je 40 svetlosnih godina.
Po svemirskim standardima, blizu. Tri puta bliže, od zvezda vedra velikog medveda.
Ona živi u zvezdanom sistemu 55 Rak, kasnije nazvanom, po Koperniku.
Ova zvezda se, inače, može videti golim okom (naravno, daleko od gradske svetlosti).
Ona je poput sunca i štaviše, jedna od „najvećih“ među onima, koji su danas poznati. Imala je čak pet planeta. Pronađeno je najmanje pet.
A, ipak ovaj sistem nije, kao naš.
Činjenica je da se u našem solarnom sistemu skoro sve planete okreću oko zvezde u približno istoj ravni.
Osim ako Plutonova orbita nije jako nagnuta ali on je degradiran sa planeta, ako se seĆate.
A, u Kopernikanskom sistemu takva uniformnost se ne primećuje, svi imaju orbite sa različitim nagibima. Kao nedomaći.
Zaista bi se moglo pretpostaviti da nisu rođeni zajedno sa zvezdom iz protoplanetarnog oblaka, već su odnekud beskućnici i usvojeni.
Ali u stvari, još jedan faktor bi mogao da igra ulogu ovde: Kopernik ima zvezdu pratioca, crvenog patuljka.
Prema naučnicima, njegova privlačnost bi mogla biti zbunjujuća.
Dakle, jedna od ovih pet planeta u početku je veoma obradovala astronome: stenovita je, ima gustinu, kao Zemlja.
Nazvali su ga Jansen, po holandskom optičaru Zachariasu Jansenu, koji je zaslužan za pronalazak teleskopa.
Planeta Jansen je duplo šira, od naše i osam puta masivnija.
Super Zemlja.
Štaviše, zapažanja pokazuju da je njegova površina veoma ujednačene boje, bez svetlih tačaka, koje nastaju, na primer, kada se na planeti izlivaju jezera lave.
Inspirisani naučnici su, čak pomislili: možda postoji atmosfera ili čak vodena školjka?
Ali ubrzo je usledilo veliko razočarenje.
Ne, ne može biti vodene školjke i pristojne, sa naše tačke gledišta, atmosfere, a do dijamanata nećemo doći, ni nakon, što savladamo tehnologije međuzvezdanog leta: planeta se rotira toliko blizu zvezde da ne može nazvati drugačije, nego podzemnim svetom.
Poluprečnik njegove orbite je 2 miliona kilometara.
Poređenja radi, naš Merkur ima 46 miliona kilometara.
I pritom, za razliku od ostale četiri, ova planeta rotira, „kao domorodac”, odnosno u ravni zvezdinog ekvatora.
A, situacija je takva da zvezda sve vreme rotira oko svoje ose i zbog centrifugalne sile iz ove rotacije, kao da izboči napred na ekvatoru, a malo se spljošti, na polovima.
To znači da kada se planeta okreće oko zvezdanog ekvatora, ona mu je bliža, nego u nagnutoj orbiti.
Dakle, procenjuje se da je Jansen oko +2400 stepeni Celzijusa.
Na dnevnoj je strani.
Planeta je uvek okrenuta, ka zvezdi jednom stranom, kao što je Mesec nama, to se zove plimsko hvatanje. A na noćnoj strani – +1100.
Naučnici veruju da u takvim okolnostima može da preživi samo planeta sa nekom vrstom posebno otpornog, na toplotu jezgra.
Izneli su verziju da je Jansenovo jezgro ugljenik, a ovaj ugljenik se tamo najverovatnije nalazi u dva oblika: kao grafit i kao dijamant.
Odnosno, moguće je da u dubokim tamnicama usijanog Jansena leži bezbroj blaga.
Frustrirani astronomi počeli su da razmišljaju, zašto ova velika Zemlja sa dijamantskim podzemljem, nije bila tako katastrofalno nesrećna.
Uveravaju da nije mogla da se rodi tamo, gde je sada.
Veruje se da je u početku bio mnogo dalje, a onda ga je nešto pomerilo blizu zvezde.
I ovo je nešto – gravitacija zvezde pratioca, u kombinaciji sa privlačenjem susednih, takođe prilično impresivnih planeta.
Zato je dobro, što nemamo planetu Tatuin sa dva sunca.
Lepo je, naravno ali možda se ispostavi da slučaj nisu pejzaži iz Ratova zvezda, već scene iz knjige kineskog pisca naučne fantastike Liu Cu Ksina „Problem sa tri tela“, gde je planeta u sistemu trostrukih zvezda povremeno umire u strašnim mukama.
Inače, postojala je pretpostavka da zvezda Kopernika ima više od jednog partnera, a crveni patuljak, koji se nalazi u blizini ima dve zvezde.
Borba.Info
