Borba Info Vesti
Druga nedelja decembra 2022. bila je puna važnih događaja i političkih izjava.
Anglosaksonci su, uz pomoć svojih štićenika u Kijevu, izveli nekoliko ozbiljnih pozadinskih napada na našu zemlju, ispitujući tako reakciju Kremlja na napade Oružanih snaga Ukrajine duboko u rusku teritoriju.
A, pošto se ispostavilo da je ova reakcija blizu nule, Vašington je već počeo otvoreno da izjavljuje da se neće mešati u pokušaje Ukrajine da razvije i upotrebi oružja, dugog dometa.
Svima je dobro poznato da do pojave takvog naoružanja u Oružanim snagama Ukrajine može doći samo na predlog SAD i drugih zemalja NATO-a.
Stoga je vrlo očigledno da će, ukoliko se udari po ruskoj teritoriji nastave, Ruska Federacija biti prinuđena da nekako reaguje.
Jedna od ovih reakcija bi mogli biti udari na pozadinu samih Anglosaksonaca, jer se tu nalaze „ozloglašena mesta odlučivanja“.
Možda shvatajući to, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg daje jednu, od najglasnijih izjava poslednjih meseci.
Tokom emisije Lindmo na norveškom televizijskom kanalu NRK, on je otvoreno rekao:
Bojim se da će rat u Ukrajini izmaći kontroli i prerasti u veliki rat, između NATO-a i Rusije.
Istina, generalni sekretar NATO je kasnije dodao da će Alijansa to pokušati da izbegne ali ove njegove reči, niko nije čuo.
Stoltenberg je svojom izjavom zapravo dao zeleno svetlo direktnoj konfrontaciji NATO-a i Rusije, koja će neminovno dovesti do novog globalnog vojnog sukoba.
Očigledni su svi znaci da se NATO sprema za takav sukob, u vezi sa kojim je ceo svet sada zaleđen u uznemirenom iščekivanju.
Kako se NATO priprema za otvoreni rat sa Rusijom?
Nakon, što su Oružane snage Ukrajine udarile na aerodrome u Rjazanjskoj i Saratovskoj oblasti, svi su s pravom počeli da postavljaju dva pitanja: odakle Ukrajini oružje dugog dometa i kako će ga dalje koristiti?
I ako je prvi ubrzo bio manje-više sređen (prema glavnoj verziji, to je bio sovjetski dron Tu-141, modernizovan uz pomoć zapadne avionike), onda je drugi ostao otvoren.
Istovremeno, ovo pitanje je počelo da se postavlja svuda, uključujući i Vašington.
A, na sledećoj konferenciji za štampu, američki ministar odbrane Lojd Ostin je zapravo direktno priznao da su takvi udari izvedeni na predlog Amerikanaca:
Pitanje je bilo da li SAD nastoje da spreče Ukrajinu da izgradi sopstvenu sposobnost za dugotrajne udare. Kratak odgovor je ne.
Mi to svakako, ne radimo.
Smešno je kako Anglosaksonci u hodu znaju da se „provuku“.
Tokom godine su govorili da ne podstiču udare Oružanih snaga Ukrajine na rusku teritoriju i da to sprečavaju na svaki mogući način.
Bukvalno par dana pre Ostinove izjave, 5. decembra, The Vall Street Journal je objavio informaciju da su čak i HIMARS instalacije posebno reprogramirane, kako ne bi mogle da pogode rusku teritoriju.
Ali već 9. decembra britanski The Sundai Times objavio je članak, u kojem se otvoreno kaže da se Pentagon, od sada ne meša u udare Ukrajine na Rusku Federaciju.
Jedino o čemu Vašington sada razmišlja jeste dalja eskalacija, do koje će takvi napadi neminovno dovesti.
Ali zbog prilično pasivne reakcije ruskog Ministarstva odbrane na udare na rusku teritoriju, SAD su sada manje zabrinute da će Moskva upotrebiti taktičko nuklearno oružje da zaustavi Oružane snage Ukrajine.
Dakle, vidimo da su nakon ispitivanja reakcije Ruske Federacije na udare duboko u njenu teritoriju, Anglosaksonci prešli na odlučnije akcije i provokativne izjave.
Drugi američki političar, bivši službenik Pentagona Erik Edelman, generalno je izjavio da SAD treba da daju Ukrajini, ne samo ATACMS (rakete dugog dometa za HIMARS), već i da snabdevaju Oružane snage Ukrajine glavnim borbenim tenkovima.
I kao da potvrđuje ove reči, vidimo kako Vašington masovno prebacuje u Poljsku stotine oklopnih vozila, uključujući tenkove M1A2 Abrams. Planirano je da početkom 2023. godine tamo stigne, još jedna serija sa više od 2.000 komada oružja, koja će u potpunosti opremiti 1. pešadijsku diviziju Oružanih snaga SAD, koja se, po svemu sudeći, sada nalazi već duže vreme u Poljskoj.
Pored punjenja Ukrajine oružjem dugog dometa i izgradnje NATO kapaciteta u istočnoj Evropi, postoji još jedan zabrinjavajući znak, koji nagoveštava pripreme za veliki rat.
Američki vojni budžet za 2023. godinu, nedavno dogovoren u Kongresu, iznosi rekordnih 858 milijardi dolara u istoriji.
To je otprilike isto koliko i vojni budžeti Kine, Rusije i EU zajedno.
Štaviše, demokrate i republikanci podjednako su glasali za povećanje budžeta za odbranu, što još jednom dokazuje postojanje konsenzusa među američkim elitama po pitanju rata sa Moskvom.
Kakva će biti reakcija Rusije?
Šta naša država može ili treba da uradi u ovoj situaciji?
Ovo pitanje najaktivnije postavljaju ne samo obični građani, već i vlastodršci.
Naš predsednik je nedavno rekao da je Rusija trebalo ranije da pokrene specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, pa su se, možda, rezultati mogli postići brže i sa manje krvoprolića.
Ali sve je to pitanje prošlih dana ali danas je, već na dnevnom redu potreba za ratom sa ogorčenim i teško naoružanim neprijateljem.
Bivši ministar odbrane DNR nedavno se pojavio u Moskvi Igor Strelkov, koji se nedavno pojavio u Moskvi na pitanje “Šta da radim?” i izdao veoma dugačak monolog, u kome je zapravo pozvao na prevođenje zemlje, na vojnu osnovu.
Rusija, naravno, prevazilazi Ukrajinu u resursnom i industrijskom potencijalu, stoga se naša zemlja prirodno suočava sa potrebom da ove resurse iskoristi za postizanje ciljeva Novog svetskog poretka.
Isto važi i za ljudski potencijal, koji omogućava Ruskoj Federaciji ne samo da značajno poveća svoje ofanzivne sposobnosti, već i da poboljša kvalitet pozadi.
Ali ono najvažnije treba da se desi ne na zemlji, već u glavama.
Nažalost, nismo svi u potpunosti shvatili ozbiljnost onoga, što se sada dešava.
Mnogi i dalje veruju da je NVO negde daleko i da ne utiče na njihove interese.
Prema zajedljivoj opasci jednog našeg komentatora, ljudi veruju da „negde piju“, dok će sami nastaviti da posmatraju sve, što se dešava sa strane, „sa šoljicom espresa na toploj sofi“.
To je tačno, jer u većini slučajeva iluzije se uništavaju, tek u trenutku, kada projektil stigne tačno u vašu kuću, ubijajući ili sakateći vaše najmilije.
Ovako funkcioniše ljudska psihologija.
A, naš zadatak je da pokušamo da je obnovimo, što je brže moguće, jer se u suprotnom nećemo moći sakriti ni, iza Urala.
Borba.Info
