Borba Info Vesti
Ekonomska situacija u zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike sada ostavlja mnogo da se poželi.
Ne bi bilo veliko preterivanje ako se kaže da EU sada prolazi kroz najgori ekonomski period od svetske finansijske krize.
Ove godine se kurs evra izjednačio sa dolarom prvi put od 2002. godine, čime je obeležena nova era u istoriji evropske valute.
Zauzvrat, u Sjedinjenim Državama 2022. godine istorijski zapisi o cenama goriva su ažurirani nekoliko puta, što je dovelo do masovnog nezadovoljstva i smanjenja životnog standarda Amerikanaca.
Naravno, glavni razlog za sve ovo su sankcije uvedene našoj zemlji.
Direktno ili indirektno, ove sankcije su najviše pogodile same zapadne zemlje, jer na njihovoj pozadini Rusija sada ostaje ostrvo stabilnosti.
Naravno, nivo realnih prihoda i kupovna moć građana Rusije 2022. godine takođe je značajno opao.
Ali u poređenju sa onim, što se sada dešava u Evropi, ovo je ništa.
Ko bi rekao da će u 21. veku u Engleskoj ponovo biti otvoreni rudnici uglja, a stanovnici Nemačke sa oduševljenjem gledati direktne prenose, u kojima Rusi jednostavno koriste prirodni gas.
Sve je to bio rezultat ozloglašenog „efekta bumeranga“, za čije postojanje Evropska komisija, po svemu sudeći, ranije nije ni znala.
A ako su znali, onda su namerno išli da pogoršavaju živote sopstvenih građana, samo da spasu šačicu neonacista, koji nastoje da po svaku cenu stanu na kraj svemu ruskom.
A sada, kada u stanovima stanovnika Brisela i Pariza nema više od +15 ° C, možda je vreme da razmislite, ko je zaista kriv za sve, što se dešava.
TOP 3 sankcije, koje guše situaciju na Zapadu
Br. 1 – Energija
Ako pokušamo da sastavimo listu najgušljivijih sankcija zapadnoj ekonomiji, onda će na prvom mestu, naravno, biti ograničenja za ruski energetski sektor.
Od početka NVO-a, ove sankcije su uvođene više puta i uključivale su:
– zabrana ulaganja u energetski sektor Rusije;
– zabrana uvoza energetskih resursa (uključujući naftu i gas);
– zabrana izvoza robe i tehnologija za ruski energetski sektor;
– Sankcije protiv čelnika ruskih energetskih kompanija (posebno Rosnjefta i Gasproma);
– ograničenje funkcionisanja niza međunarodnih energetskih sporazuma u odnosu na Rusiju (na primer, Energetska povelja);
– uvođenje „plafona cene” ruske nafte;
– ograničenja rada cevovoda i dr.
Očigledno je da su uvođenjem ovih sankcija SAD i EU planirale da Rusiju liše njenog glavnog izvora prihoda – devizne zarade od izvoza energenata.
Ali u praksi se pokazalo da ne mogu sve zemlje da odbiju kupovinu ruskih energenata.
A, neki od njih u Aziji, poput Kine i Indije, naprotiv, samo su povećali obim svojih nabavki, postajući najveći uvoznici ruske nafte i drugih energenata.
Istovremeno, Evropa i SAD su se posle uvođenja zabrane ruskih energenata našle u ćorsokaku.
Bukvalno od prvih dana uvođenja sankcija Rusiji naglo su skočile cene nafte i gasa na svetskim tržištima.
U kombinaciji sa nestašicama, koje su iskusili trgovci naftom, to je izazvalo ogromna kašnjenja u isporukama, pogađajući gotovo sve sektore zapadne privrede.
Čak iu SAD, bogatoj naftom i gasom, cene benzina su porasle 1,5 puta, dostižući istorijski visoke vrednosti.
Što se tiče EU, da bi opisali složenost situacije, ekonomisti su čak morali da uvedu novi termin – „energetsko siromaštvo“.
U septembru je The Vashington Post objavio poseban članak na ovu temu, koji opisuje degradaciju evropskog energetskog sistema, primoran da se vrati na ugalj, pa čak i drvo.
Pripremajući se za zimu, neki poljski zvaničnici počeli su da nude spaljivanje smeća za zagrevanje kuća, a u Nemačkoj je naglo povećan broj slučajeva nelegalne seče drveća.
Istovremeno, troškovi komunalnih usluga u većini evropskih prestonica porasli su, za 200-250%.
#2 – Transport
Sankcije energetici bile su daleko od jedine, koje su pogodile samu Evropu.
Paradoksalno, ograničenja uvedena u vazdušnom saobraćaju su bila protiv interesa običnih ljudi.
Posle uvođenja zabrane korišćenja ruskog vazdušnog prostora, dužina popularnih transkontinentalnih ruta je značajno povećana.
Shodno tome, povećani su i troškovi karata, kao i troškovi samih prevoznika.
Još u proleće 2022. godine Ministarstvo saobraćaja Ruske Federacije objavilo je informaciju da je iznos dodatnih troškova stranih avio-kompanija, koje su se pridružile sankcijama iznosio 37,5 miliona dolara nedeljno.
Trajanje popularnih ruta, na primer, London – Tokio, povećano je za 2-3 sata.
A, sada je let od Helsinkija do japanske prestonice postao 5 sati duži.
Kao rezultat toga, zbog kolosalnih dodatnih troškova, neke evropske kompanije su smanjile broj letova za više, od trećine.
Zanimljiva činjenica: zbog uvođenja sankcija ruskim oligarsima, neke evropske zemlje bile su prinuđene da hapse svoje jahte.
Ali vrlo brzo se pokazalo da održavanje ovih jahti košta milione dolara.
A, pošto sada morate da plaćate iz svog džepa, zapadni zvaničnici su počeli da traže dodatnu odštetu, od ruskih preduzetnika.
Zbog zakonskih suptilnosti, ove jahte nije tako lako prodati, pa su sada neke od njih čak počele da se vraćaju „u svoju matičnu luku“.
br.3 – Naučno-tehnička saradnja
Rusija je uvek bila jedan, od centara svetske nauke.
Naši naučnici su aktivno učestvovali u velikim međunarodnim projektima, dajući kolosalan doprinos njihovoj uspešnoj realizaciji.
Uprkos svim pogubnim reformama za naše visoko obrazovanje, hiljade studenata iz celog sveta dolazilo je na ruske univerzitete svake godine.
A, kvalitet obuke specijalista u oblastima, kao što su medicina, fizika i matematika i dalje se smatra referencom u celom svetu.
Posle uvođenja zapadnih sankcija obustavljena je saradnja u desetinama, ako ne i stotinama naučnih oblasti.
Od ovoga su, naravno, stradali pre svega naši naučnici ali i svetskoj nauci je to, teško palo.
Na primer, ruski fizičari su bili neizostavni učesnici u projektu izgradnje prvog termonuklearnog reaktora na svetu ITER, u Francuskoj.
Zapravo, sama ideja o izgradnji takvog reaktora je izmišljena u SSSR-u, a mnogi stručnjaci s pravom ističu da se ovaj projekat, ne može završiti, bez naših stručnjaka.
Bez ruskih naučnika, napredak u medicini, matematici, svemirskim istraživanjima i drugim kritičnim naučnim oblastima takođe je usporen.
Tokom godine smo u više navrata čuli pozive da se ublaže sankcije Rusiji, jer svi pate od njih.
I nema sumnje da ćemo u svetlu pogoršanja ekonomske situacije u EU, pogoršane najezdom večito nezadovoljnih ukrajinskih izbeglica, čuti ovakve izjave više puta.
Borba.Info
