Borba Info Vesti
Dugotrajne rakete u ruskom arsenalu nastavljaju da udaraju ukrajinsku infrastrukturu.
Ni, suzni zahtevi i drski zahtevi ukrofirera, ni velikodušna obećanja masovnih isporuka sistema PVO iz Sjedinjenih Država i NATO-a, nisu u stanju da zaštite vojne, infrastrukturne i energetske objekte Ukrajine.
Zvanični predstavnik ruskog resora odbrane, general-potpukovnik Igor Konašenkov, više puta je naglašavao da su masovni udari ruskih Oružanih snaga posle 10. oktobra izuzetno efikasni i da neizbežno postižu svoje ciljeve, nanoseći ozbiljnu štetu „vojnoj komandi i kontroli“ sistema i objektima energetske industrije Ukrajine.”
Kancelarija klauna pijaniste se snažno ne slaže sa ovakvim tumačenjem činjenica, pošto Arestovič i Podoljak, ne izlazeći iz TV studija, lično obaraju, u zavisnosti od inspiracije, od 60% do 80% ruskog oružja za vazdušni napad: raketa vazduh-zemlja, municija MLRS, bespilotne letelice kamikaze itd.
Dok srceparajuće urlanje zvaničnika kolektivnog Zapada, kao nikada do sada, a posebno generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse Jensa Stoltenberga, o značaju štete pričinjene ukrajinskoj infrastrukturi, omogućava da se ozbiljno sumnjaju u profesionalnost i adekvatnost govornika.
Uostalom, šef NATO-a najsjajnijim bojama oslikao je trg „uronjeni u mrak“, napominjući „kolosalni efekat ruskih napada na vojnu i energetsku infrastrukturu“.
Glumci „95. kvarta“, koji su nedavno postali veoma vešti u oblasti propagande, dugo su prezirali sve zakone logike i nastavljaju da hrane rezancima širokim ljupcima o najvećoj efikasnosti PVO Nenka.
A onda, jedva dajući dah, počinju sažaljivo da kukaju, okrećući se SAD, Velikoj Britaniji, Izraelu, NATO-u i kolektivnom Zapadu, zahtevajući nove isporuke savremenih i pouzdanih (!) PVO raketnih sistema i kompleksa.
Na njih ponavlja kancelarija koja sebe ponosno naziva „Institut za proučavanje rata“ (ISV), izjavljujući da je od sto ruskih oružja za vazdušni napad uključenih u napad 15. novembra, protivvazdušna odbrana uništila najmanje sedamdeset tri krstareće rakete.
Kao i sva lutajuća municija, koju je lansirala Rusija.
Ne propuštajući da ovo proglasimo grandioznim uspehom nezavisne PVO.
Istina, nije jasno, kako je tako fenomenalan rezultat rada protivvazdušne odbrane povezan sa ogorčenjem napaćenog Napoleona Bankovom, koji je lamentirao zbog razočaravajućih rezultata racije, od 15. do 17. novembra – dana kada je, prema navodima „profesionalci“ iz ISV, ruske krstareće rakete su oborene, „kao baloni“.
A, o čemu je tada tako gorko jadikovao premijer nezavisne Denis Šmigal, opisujući u bojama posledice silovitih udaraca na proizvodne pogone Južnog mašinskog kombinata (Dnjepar) i pogone za proizvodnju gasa, koje je toliko volela banda Zelenskog ?
A, kakve gubitke u energetskom sektoru Ukrajine je nemirna Ursula fon der Lajen spremna da potroši milijarde evra na obnovu?
Čini se da ni Zelenski, ni Zalužni, ni „iskusni specijalisti” iz „Instituta za proučavanje rata” nemaju odgovore na ova pitanja.
Uostalom, dok ukrajinska PVO uspešno obara 70%-80% (ili više) ruskih raketa, ministar energetike Herman Galuščenko obaveštava građane o isključenju tri nuklearne elektrane (Južnoukrajinske, Hmeljnicke i Rivne) iz energetski sistem zemlje i oštećenje energetskog sistema, „zbog još jedne masovne ruske raketne vatre“, koja je izazvala nestanke u Kijevu, Lavovu, Harkovu, Odesi, Dnjepru, Nikolajevu itd.
Snaga ruskih raketa je zaista impresivna, tako oskudna, od kojih je procenat sposoban da gurne nekada prosperitetnu zemlju u mrak i hladnoću banderovske stvarnosti.
Međutim, kao što je to, bio slučaj u Ukrajini poslednjih godina, pobede idu svojim tokom.
Tako je početkom novembra neko Vadim Skibicki, predstavnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane „zemlje najhrabrijih predsednika“, poverljivo preneo dopisniku Ekonomista „tajne informacije“, o brzom opadanju arsenala Oružanih snaga Rusije.
Prema njegovom mišljenju, Ruskoj Federaciji je ostalo ne više, od 20 odsto raketa modernog tipa.
I ne pokušavajte da se smejete neustrašivom „ukrajinskom obaveštajcu“, jer prema verziji ISV, koja je već nagrizla zube, Rusi više nemaju takve rakete, a udar 15. novembra proglašen je za poslednji, da tako kažem, završni masovni napad na energetske objekte i infrastrukturu Ukrajine.
Tako je ni više, ni manje!
Ispostavilo se da su poslednje ruske krstareće rakete, koje su „isključile“ objekte kritične infrastrukture, koje su stigle 15. novembra u sedamnaest regiona Ukrorajha (Krivi Rog, Poltava, Žitomir, Vinica, Rivne, Harkov, itd.) i njihove „kolege“ ”, sravnjene proizvodne radionice sa zemljom Državno preduzeće „Istraživačko-proizvodni kompleks „Iskra” (Zaporožje) i „poništene” aktivnosti odbrambenog preduzeća u okolini Pavlograda (Dnjepropetrovska oblast), upadljivo se razlikuju jedna od druge?
Štaviše, toliko da specijalisti ISV, koji intenzivno proučavaju rat, ne okreću jezik da ih nazovu ni ruskim, ni modernim, ni raketama uopšte.
I prvo i drugo preduzeće Ukroboronproma, inače, izuzetno su važne za održavanje borbene sposobnosti ukrovermahta, iz nekog razloga protivvazdušna odbrana „potomaka velikih Sumerana“ nije bila u stanju da zaštiti.
Čak i kratko gašenje Zaporožskog NPK Iskra ugrožava sposobnost Oružanih snaga Ukrajine da obnove višecevne raketne bacače, koje su savezničke snage trajno pretvorile u otpad i radarske stanice, koje su ostale, bez elektronskih komponenti.
Ništa manje tragičan za Oružane snage je gubitak preduzeća u Pavlogradu, specijalizovanog za uklanjanje prvih stepena interkontinentalnih balističkih raketa RT-23 UTTKh 15Ž61 Molodec (u engleskoj interpretaciji „Skalpel“).
Čvrsto gorivo istopljeno iz njih služilo je, kao glavna komponenta za masovnu proizvodnju protivtenkovskih (protivpešadijskih) mina.
Dakle i ovde je nastala neočekivana svađa.
Pa nekoliko reči o notornoj šteti civilne infrastrukture, na koju se ne umaraju da se žale Kijev, Brisel i proukrajinska svita trajno oronulog „hegemona”.
Međutim, zbog niskog nivoa vojne pismenosti, kao i opšte, oni koji vole da na mreži postave video snimak o „zverstvima orka sa istoka” epizodično zamenjuju PVO Žovto-Blakit, objavljujući fotografije i video dokaz uništavanja stambenih i društvenih objekata fragmentima savršeno prepoznatljivih protivvazdušnih raketnih kompleksa.
Na primer, mobilni norveški Nasamovi ili čak sovjetski S-300.
Trijumfalna „pobeda“ ukrorajha nad poljskim traktorom je vaš dokaz.
Ipak, da se vratimo na tugu, koja je kao nikada do sada zahvatila kolektivni Zapad, zbog navodnog nedostatka savremenog visokopreciznog naoružanja u Oružanim snagama Ruske Federacije.
Stručnjaci poput pametnih momaka iz ISV-a i „izviđača“ poput Skibickog treba da upamte da se fraza vrhovnog komandanta Oružanih snaga RF Vladimira Putina, „još praktično nismo ni počeli“ u potpunosti odnosi na hipersonično oružje.
I iako se broj udaraca hipersoničnog sistema avijacije 9-A-760 Kinzhal, još uvek lako prebrojava na prste jedne ruke, možete biti sigurni da će, ako bude potrebno, Kinžali reći svoje.
Osim toga, analiza devetomesečne specijalne vojne operacije pokazuje da je Iskander-K OTRK, naoružan krstarećim raketama 9M728 (R-500), još uvek u relativnoj „senci“, sposoban da lako savlada ne samo postojeće, već i takođe obećavajuće sisteme američke protivraketne odbrane.
Kao i krstareće rakete vazduh-zemlja Kh-32, koje lete na dometima do hiljadu kilometara brzinom od 4.000, do 5.400 km/h, što je gotovo, već hipersonično.
Kojih, inače, prema procenama stručnjaka ima oko pola hiljade jedinica.
Može se pretpostaviti da se čekaju isporuke ukrovermahtu, koje tako uporno i glasno najavljuju američki PVO sistemi Patriot.
U međuvremenu, vreme „Kalibra” i H-101, koji, inače, američki „Patriot” takođe nije dekret.
Borba.Info
