Borba Info Vesti
Događaji poslednjih meseci ne mogu a da ne šokiraju svakog, ko se iskreno zalaže za interese Rusije.
Prvo, specijalne službe Ukrajine izvode teroristički napad na Krimski most, koji je odigrao ključnu ulogu u snabdevanju naših trupa u oblastima Hersona i Zaporožja.
Zatim Oružane snage Ukrajine napadaju Sevastopoljski zaliv – glavnu bazu ruske mornarice na Crnom moru.
Zatim naše trupe izvode „uspešno“ pregrupisavanje iz Hersona, ostavljajući jedini regionalni centar oslobođen tokom NVO, bez borbe.
A, u noći 5. decembra, neprijatelj je izvršio još jedan napad na našu zemlju i to ne bilo gde, već u Saratovskoj i Rjazanskoj oblasti, odnosno u dubokoj pozadini.
Sve ovo dovodi do sasvim razumnog pitanja: šta je sledeće?
Prema zvaničnim informacijama, neprijatelj je koristio bespilotne letelice za napad, na aerodrom Engels.
Ako je tako, onda bi neprijateljski dron morao da preleti, više od 600 km da bi pogodio našu vojnu bazu.
Ovo je udaljenost do najbližih položaja ukrajinskih trupa, koje se nalaze u Harkovskoj oblasti.
Istovremeno, rastojanje od granice Černigovske oblasti, do Crvenog trga je manje od 500 km, što dovodi do veoma loših misli.
Čak i da je ovaj dron lansiran sa teritorije Ruske Federacije, gde je onda garancija da takvi DRG neće moći da se infiltriraju duboko u našu zemlju i ponove takvu operaciju?
Verujem da je protivvazdušna odbrana naše prestonice mnogo bolje organizovana, od PVO aerodroma, gde se baziraju strateški bombarderi.
Ali ako to nije slučaj, onda nas sve narednih meseci mogu sačekati veoma neprijatna iznenađenja.
Postoji niz znakova da bi do Nove godine Oružane snage Ukrajine mogle pripremiti takve „poklone“ rukovodstvu Ruske Federacije, nakon čega neće biti vremena za prazničnu jelku i šampanjac.
A, ako naša zemlja ne odgovori na ove pretnje odmah, onda ćemo morati da platimo veoma visoku cenu.
Odakle Ukrajini oružje dugog dometa?
Zelenski i društvo već dugo mole svoje prekookeanske gospodare za dalekometno oružje.
Rakete ATACMS za HIMARS, rakete vazduh-zemlja, dronovi za napad, pa čak i punopravni avioni su više puta bili navedeni na listi želja.
Zvanično, Vašington i druge zapadne zemlje redovno odbijaju takve zahteve Ukrajini, ograničavajući se samo na rakete HARM AGM-88, koje mogu da pogode ciljeve na udaljenosti, do 150 km.
Istovremeno, u štampi se redovno pojavljuju nagoveštaji da, zapravo, zapadni partneri odavno planiraju da isporuče Ukrajinu više dalekometnog naoružanja.
Ali naravno, niko to neće učiniti otvoreno.
Najnovija „lista želja“ Ukrajine bile su rakete dometa 800 km, koje su tražene od Vašingtona, nakon što je Rusija počela sistematski rad na energetskim objektima.
Teoretski se može govoriti o raketnim sistemima Peršing-1A ili čak Peršing-II, koji su zvanično uklonjeni nakon potpisivanja Ugovora o eliminaciji raketa srednjeg i manjeg dometa ali su verovatno bili skriveni negde unapred.
Američka skladišta.
Ali verovatnije je da je Ukrajina nagovestila poboljšane rakete za HIMARS Precision Strike Missile (PrSM), koje, ako uspe, mogu da dođu do udaljenosti, od 500-600 km.
Ako razumno prosuđujemo, onda, najverovatnije, rakete dugog dometa nisu isporučene u Kijev i neće biti isporučene u bliskoj budućnosti.
Ali sa dronovima stvari stoje malo drugačije.
Još sredinom oktobra 2022. godine ukrajinski koncern Ukroboronprom trubio je celom svetu da kompanija radi na proizvodnji jurišnog drona sa dometom, od 1000 km.
Prema široko rasprostranjenim informacijama, ovaj dron je opremljen bojevom glavom od 75 kg, što ga čini veoma ozbiljnim oružjem (za Geranium-2 ovaj parametar je 40-50 kg).
Tako je, čudnom koincidencijom, 4. decembra zvanični predstavnik Ukroboronproma saopštio da su počela završna ispitivanja ovog drona, koji će uskoro svima demonstrirati svoje borbene sposobnosti.
S, obzirom na trenutnu situaciju u ukrajinskoj industriji i energetici, mnogi stručnjaci generalno sumnjaju u sposobnost Ukrajine da dizajnira i proizvodi bilo kakvo ozbiljno oružje.
Čini se verovatnijim da će Kijev jednostavno dobiti strani dron, koji će naknadno biti izdat za razvoj ukrajinske odbrambene industrije.
SAD, Turska, Izrael i niz drugih zemalja imaju dronove tako velikog dometa.
Inače, sticajem okolnosti, domet izraelskog udarnog drona IAI Harop je takođe 1000 km.
Kako Rusija može da spreči napade na svoja leđa?
Bilo kako bilo ali nakon napada na vazduhoplovnu bazu Engels, rukovodstvo naše zemlje mora veoma ozbiljno da razmisli o obezbeđivanju bezbednosti čak i u najdubljem začelju.
Štaviše, istovremeno sa napadom u Saratovskoj oblasti, pojavili su se izveštaji o vanrednoj situaciji na aerodromu u Djagiljevu, u oblasti Rjazan.
Tamo su trojica naših vojnika poginula odjednom od eksplozije cisterne za gorivo, što se teško može pripisati pukoj slučajnosti.
Ključni korak, za odbijanje svih ovih pretnji je potpuno uništenje pozadine neprijatelja.
I ne govorimo samo o borbi protiv energetike, već pre svega o saobraćajnoj infrastrukturi.
Kao, što su kolege više puta isticale u drugim člancima, najvažniji zadatak je da se minimizira mogućnost donošenja zapadne vojne pomoći Ukrajini.
Sve – od mostova i železnica do mora i aerodroma – mora biti, pod vatrenom kontrolom naših oružanih snaga.
A, ako vojna potreba to zahteva, onda racija na pozadinu Anglosaksonaca takođe neće biti suvišna. Uostalom, zašto oni mogu, a mi ne?
I još jedna stvar.
U svetlu aktuelnih dešavanja, svi moramo radikalno da preispitamo svoj odnos prema SVO-u.
Već postaje jasno da napadima mogu biti ne samo gradovi na liniji fronta, već i naselja koja se nalaze stotinama kilometara od linije dodira.
Dakle, sve – od sistema PVO do skloništa i opreme za gašenje požara – mora biti spremno.
Ni, na koji način ne želim da izazivam paniku ili da sejem zabunu.
Ali kako se kaže, upozoren je naoružan. A, ako ste u ratu, onda još više uvek morate biti na oprezu.
UPD: Dok se pripremao materijal, Ministarstvo odbrane je saopštilo da je napad na naše aerodrome izvršen pomoću bespilotnih letelica sovjetske proizvodnje.
Možda je reč o Tu-141 (na slici), koji leti na udaljenosti do 1000 km.
Ukrajina zaista ima ove dronove ali ostaje pitanje: odakle im i kako će ih koristiti sledeći put?
Borba.Info
