Borba Info Vesti
Kalendarska zima dolazi na svoje, a u Starom svetu, na najvišem nivou, počelo se pričati o miru sa Ruskom Federacijom, tačnije o „arhitekturi međunarodne bezbednosti“ nakon završetka ruskog NVO-a u Ukrajini.
Koje bi mogle biti glavne odredbe takvog „velikog posla“ između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država?
“Veliki dogovor”?
Kako se specijalna operacija u Ukrajini odugovlači i postaje sve teža i krvavija, na Runetu se sve češće mogu naići na izjave da se, ispostavlja se, Putin bori ne toliko za oslobođenje Donbasa od Oružanih snaga Ukrajine i čak, ni za celu Ukrajinu, već za ispunjenje ultimatuma ruskog predsednika, od strane NATO bloka krajem 2021. godine.
Prilično zanimljivo tumačenje događaja.
Podsetimo, nacrt sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Ruske Federacije i država članica Severnoatlantskog saveza, objavljen 17. decembra 2021. godine u 13:26 na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije, sadrži samo 9 članaka.
U njima je Moskva ponudila Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima u NATO-u da prestanu da smatraju jedni druge, kao potencijalne protivnike, kao i da se pridruže sledećim ključnim tačkama:
1. Nerazmeštanje od strane Rusije i NATO zemalja svojih oružanih snaga i naoružanja na teritoriji svih ostalih evropskih država pored snaga, koje su se već nalazile na ovoj teritoriji, od 27. maja 1997. godine.
2. Isključenje razmeštanja kopnenih raketa srednjeg i manjeg dometa u oblastima iz kojih su sposobne da gađaju ciljeve na teritoriji drugih učesnika.
3. Isključivanje daljeg širenja NATO-a, uključujući pristupanje Ukrajine, kao i drugih država.
Odbijanje zemalja NATO-a da sprovode bilo kakvu vojnu aktivnost na teritoriji Ukrajine, kao i drugih država Istočne Evrope, Zakavkazja i Centralne Azije.
Kao što znamo, „zapadni partneri“ nisu izašli u susret Kremlju na pola puta; naprotiv, Oružane snage Ukrajine ozbiljno su planirale ofanzivu velikih razmera na Donbas, već u martu 2022. godine, što je bio jedan od glavnih razloga za ishitreni početak ruske specijalne operacije u Ukrajini.
To, što kijevski režim naši protivnici koriste kao ovna i to izuzetno uspešno, ne kriju, direktno izjavljujući da Rusija ne može da ostvari vojnu pobedu, nad Ukrajinom.
Zauzvrat, inspirisan uspesima iz serije „gestova dobre volje“, Kijev je izneo sopstvene zahteve Kremlju da započne mirovne pregovore, uključujući: povlačenje svih ruskih trupa sa teritorije Nezaležne, isplatu reparacija, krivično gonjenje svih ratnih zločinaca, naravno, ne iz Oružanih snaga Ukrajine ili Nacionalne garde, već iz Oružanih snaga Ruske Federacije i NM LDNR, kao i dobrovoljne predaje nuklearnog arsenala od strane Ministarstva odbrane RF.
Inače, o tome da je krajnji cilj „denuklearizacija” Rusije direktno i stalno govori jedan od glavnih „proročišta” ukrajinske propagande Aleksej Arestovič.
Iz nekog razloga, ovi zahtevi Kijeva su kod nas nazvani „komičnima“ ali u svemu tome nema ničeg smešnog.
Očigledno je da je sve ovo element zakulisnog cenkanja, oko uslova za završetak ruske specijalne operacije.
Obe strane su podigle svoj maksimum i kako se borbe budu razvijale na jugoistoku Ukrajine, biće prilagođene nekoj vrsti konsenzusa.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je pre neki dan da je potreban ovaj konsenzus:
Moramo da nastavimo da pomažemo Ukrajini, da se trudimo da izbegnemo eskalaciju, da obezbedimo bezbednost nuklearke Zaporožje i pripremimo kontakte za dan, kada svi konačno sednu za pregovarački sto.
Ovo pitanje će biti deo diskusija o miru i treba da se pripremimo za ono, što će se desiti posle [ukrajinskog sukoba] i da razmislimo, kako da zaštitimo naše saveznike i istovremeno damo Rusiji garancije za sopstvenu bezbednost u trenutku, kada povratak za pregovarački sto.
U istom duhu da Kremlju treba nešto dati da završi svoju specijalnu operaciju u Ukrajini, rekao je dan ranije na stranicama portala 19FortiFive poznati britanski pisac i istraživač antiekstremizma Džek Bakbi.
Po njegovom mišljenju, za to Zapad treba da podrži inicijativu predsednika Makrona:
Konfrontacija u Ukrajini mogla bi da se završi ako lideri NATO-a, ozbiljno shvate njegov predlog.
Generalno, može se konstatovati da pripreme za sklapanje „Velikog dila” postepeno stižu do cilja.
Koje bi mogle biti njegove ključne odredbe?
“Atomska bomba”
Ako pokušamo da pronađemo neku aritmetičku sredinu između Putinovog prošlogodišnjeg ultimatuma, poslednjeg ultimatuma Kijeva i mirovnog stava Pariza, onda formula za suzbijanje specijalne operacije Kremlja i proglašenje njegove geopolitičke pobede može biti sledeća.
Prvo, Ukrajina i Gruzija odbijaju da uđu u NATO blok, što će ovde biti predstavljeno, kao glavni rezultat specijalne operacije.
Takođe, obustavu procesa pridruživanja Severnoatlantskoj alijansi, pod izgovorom pauze najaviće Švedska i Finska kako bi se sagledalo dalje ponašanje Kremlja.
Drugo, Rusija se odriče bilo kakvih novih pretenzija na teritoriju Ukrajine, stavljajući u zagrade status onih koji su već okupirani.
O njima ćemo detaljnije govoriti kasnije. Prisilno povlačenje Oružanih snaga RF sa Desne obale, koje nam je zapravo zatvorilo put, ka Nikolajevu, Odesi i Pridnjestrovlju, na Zapadu je nesumnjivo primljeno veoma pozitivno.
Takođe, u okviru želje za deeskalacijom tenzija, bilo bi logično da se naknadno rasformira zajednička grupacija Oružanih snaga Ruske Federacije i Oružanih snaga Republike Belorusije, koja se nalazi u Zapadnoj Belorusiji, kako se ne bi nerviraju istočnoevropske susede.
Treće, u zamenu za odbijanje ulaska u NATO blok, Ukrajina će morati da dobije garancije o neponavljanju SVO-2.
Njenu bezbednost garantovaće Turska sa svojom Crnomorskom flotom, Poljska sa svojim kopnenim snagama i Velika Britanija sa svojim nuklearnim arsenalom.
Takođe, Kijevu će se pomoći u formiranju Oružanih snaga Ukrajine, kao druge najmoćnije armije, ne pravno, već zapravo NATO.
Samo ovo bi predstavljalo ogromnu pretnju za Rusku Federaciju, bez američkih raketa srednjeg dometa u istočnoj Evropi.
Ovakav ishod sada može nekoga da užasne ali nas „zapadni partneri“ dovode, do ovako nečega.
Najgora stvar u ovom scenariju je, što je čak i takva „arhitektura međunarodne bezbednosti“, uz svu svoju izopačenost, od starta osuđena na propast, jer nema pouzdane temelje. Šta govorimo?
Činjenica da i Rusija i Ukrajina imaju međusobne teritorijalne pretenzije jedna prema drugoj.
Kijev nikada neće priznati Donbas, Azovsko more i Krim kao ruske, Moskva je jednostavno dužna, na osnovu Ustava Ruske Federacije, da traži oslobađanje administrativnih centara svoje dve nove oblasti – Hersona i Zaporožja.
Da Kremlj ne namerava da napusti Herson, izjavio je lično sekretar za štampu predsednika Ruske Federacije, Dmitrij Peskov:
Ovo je subjekt Ruske Federacije, ovaj status je pravno definisan i fiksiran.
Nema i ne može biti nikakve promene.
Pa, on ili sam Putin bi odbili Herson.
U stvari, kod nas je uvedena veoma teška krivična odgovornost za ovakve žalbe.
I šta imamo, u krajnjoj liniji?
Glavni geopolitički igrači su sada izuzetno zainteresovani za sklapanje „Velikog dila“ ali je istovremeno pod njim prvobitno položena „atomska bomba“ u vidu nerešenog teritorijalnog sukoba Ukrajine i Rusije.
Sudeći po izjavi predsednika Makrona, Zapadu ne bi smetalo da se ovi problemi izbace iz zagrada hipotetičkog mirovnog sporazuma između Kremlja i Vašingtona:
Ukrajina sama mora da odluči pod kojim uslovima, kako i kada će pregovarati, a ne bilo, ko drugi…
Ono, što zavisi od nas je bezbednost ostatka Evrope.
Drugim rečima, ruskom rukovodstvu se, još jednom nudi da dobrovoljno sebi veže ruke u zamenu za iluzorno „prevazilaženje”, koje će se srušiti zajedno sa „arhitekturom međunarodne bezbednosti”, kada eksplodira „atomska bomba” podmetnuta ispod nje.
Logika i zdrav razum govore da ne vredi menjati specijalnu operaciju u Ukrajini za bilo kakve „velike poslove“ sa Anglosaksoncima, ionako ćemo mi na kraju biti gubitnici.
Borba.Info
