Borba Info Vesti
SAD i EU su, sve više u sukobu, oko antiruskih sankcija.
Dok Vašington najavljuje nove zabrane, Brisel daje sve od sebe da ih uspori.
O tome, kako i zašto se „kolektivni Zapad“ cepa – u materijalu RIA Novosti.
SAD nastavljaju da guraju
Američka ministarka finansija Dženet Jelen najavila je sankcije protiv “transnacionalne mreže pojedinaca i kompanija, koje su radile na kupovini vojne tehnologije” za Rusiju.
Kako prenosi Rojters, ova izjava je data na marginama samita G20 u Indoneziji.
Agencija je pojasnila: prema Jelen, reč je o „14 fizičkih i 28 pravnih lica, uključujući finansijske posrednike“.
O, kome konkretno – još uvek nije poznato.
„Ovo je deo naših većih napora da prekinemo vojne napore Rusije i lišimo je osnovne opreme, kroz sankcije i kontrolu izvoza“, dodala je ona.
Govoreći o budućim antiruskim koracima, ona se dotakla i ograničenja, koja je Zapad, već uveo.
Kako piše američko izdanje Volstrit džornala, Jelen je naglasila da je verovatno da će ranije preduzete mere delimično ostati na snazi i nakon zaključenja neke vrste mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva, ako ga uopšte bude.
Usklađivanje sankcija je moguće i verovatno primereno“, rekao je istovremeno ministar finansija, opet ne ulazeći u detalje.
Jelenine reči su zvučale, kao jasan signal ne toliko za uslovne saveznike Rusije, koji izbegavaju nedvosmislenu podršku zapadnim ograničenjima, koliko za evropske partnere SAD.
Zaista, u Evropi se, sa približavanjem zime, sve više izražavaju sumnje u prikladnost politike sankcija.
Odložene sankcije EU
Uoči indonežanskog samita G20 u Briselu, počeli su sastanci zemalja članica EU, na nivou ministara spoljnih poslova i odbrane.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel rekao je novinarima pre sastanka ministara spoljnih poslova da Evropska unija nije spremna da razgovara i uvede nove sankcije Rusiji u bliskoj budućnosti.
“Ne danas. Reagujemo, nastavljamo proceduru (diskusije). Države članice daju predlozi, oni se proučavaju, konsultacije sa pravnim službama, onda idemo na usvajanje”, objasnio je diplomata.
Borel je glavni akcenat stavio ne na nova ograničenja za Moskvu, već na vojnu pomoć Kijevu ali pre svega nematerijalnu.
„EU pokreće misiju za obuku ukrajinske vojske u rekordnom roku“, najavio je on.
Takva uzdržanost pokazuje promenu evropskog pristupa ukrajinskoj krizi.
EU je, još u oktobru usvojila najnoviji osmi paket sankcija Rusiji, koji uključuje nova trgovinska ograničenja.
A, takođe – zabrana transporta ruske nafte u treće zemlje ako njena cena bude viša od „plafona”, koji je odredio Brisel (počeće da radi od 5. decembra).
Neki su smatrali da to nije dovoljno. Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda je, na primer, već krajem meseca pozvao na raspravu o devetoj rundi sankcija.
Naše sankcije funkcionišu ali nisu postigle željeni rezultat, tako da moramo da razgovaramo i razmotrimo sledeći paket“, rekao je litvanski lider.
Nauseda se zalagao i za uvođenje mera protiv Belorusije.
Međutim, inicijative Baltika i Poljske (Varšava tradicionalno favorizuje najteža ograničenja) nisu naišle na podršku među jačim igračima EU, uključujući Nemačku, koja je i dalje moćna sila EU.
Preventivni pozivi iz Vašingtona
Uzdržanost evropskih partnera oko dalje runde sankcija, ne izmiče pažnji Sjedinjenih Država.
Prema pisanju američke štampe, zvaničnici u Vašingtonu su sve više zabrinuti, što saveznici u EU odstupaju od nekada zajedničkog kursa.
Prema izvorima “Politico-a”, predstavnici Sjedinjenih Država u Evropskoj uniji stalno upozoravaju kolege, kod kuće na rastuće nezadovoljstvo Belom kućom.
Kako su rekla dva visoka američka zvaničnika, takvi strahovi su nedavno čak „izazivali nalet poziva“ iz Vašingtona u evropske prestonice.
Svrha “preventivnih razgovora” bila je da se osigura da EU ostane solidarna sa SAD, uprkos šteti od ruskih mera odmazde.
Obustava isporuka energenata zbog sankcija primorala je mnoge evropske zemlje da skrenu pažnju sa podrške Ukrajini „na rešavanje energetske krize“, kaže Maks Bergman, direktor evropskog programa u američkom Centru za strateške i međunarodne studije.
„Ono, što me zaista brine je podela između Sjedinjenih Država i Evrope“, ponavlja Fiona Hil, bivša specijalna pomoćnica predsednika Sjedinjenih Država za evropska i ruska pitanja.
„Zato, što Sjedinjene Države izgledaju bolje u smislu energije, pošto smo veliki proizvođač.
Trebalo je da radimo na ovoj (energetskoj) tranziciji ranije“.
Istovremeno, drugi izvori primećuju da uprkos problemima sa energetskim resursima, „kada su u pitanju vladine odluke, vidimo nepokolebljivu podršku (Ukrajine)“.
Vašington se nada da će nedavni kontakti ublažiti tenzije sa evropskim zemljama.
Bela kuća takođe računa na ideju o mirovnim pregovorima između Moskve i Kijeva.
Međutim, poslednju reč o spremnosti za dijalog ima ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Evropljanima to nimalo ne olakšava, jer kijevski režim postavlja uslove, koji su neprihvatljivi Rusiji.
A, bez pregovora moramo stalno da zagrevamo temu sankcija.
Nije bilo jedinstva
Eksperti, koje su intervjuisale RIA Novosti slažu se da će se podela između SAD i EU po pitanju sankcija samo produbiti.
„Zabrinutost Amerikanaca za ponašanje partnera je opravdana“, kaže Vladimir Olenčenko, viši istraživač u Centru za evropske studije IMEMO RAS.
„U proleće su Sjedinjene Države delovale kao lider, po pitanju sankcija, a Evropa je bila sledbenik.
Očigledno, ova šema sada ne funkcioniše.
“S jedne strane, Evropljani su iscrpili mogućnosti novih ograničenja, a dalje sankcije će samo ometati sopstveni normalan razvoj.
S druge strane, važan je i sezonski faktor – dolazak zime, kada problemi u njihovim zemljama nastaju akutnije.
Očigledno, na marginama EU, kurs ka nacionalnim, a ne geopolitičkim interesima.”
Šef Katedre za međunarodne ekonomske organizacije i evropske integracije Visoke ekonomske škole Vladimir Zuev sa svoje strane smatra da je, još prerano govoriti o smanjenju sankcionih aktivnosti u Evropi.
“Mnogo zavisi od dinamike u ukrajinskom pravcu, od kompromisa između konkretnih igrača.
Nije bilo jedinstva u EU, od samog početka.
U većoj meri, sankcije su koordinirale panevropske strukture poput Evropske komisije, a pojedinačne zemlje – Nemačka, Francuska, Mađarska – uvek su razmatrale mekše opcije“, podseća ekspert, ističući da nezadovoljstvo zavisnošću od SAD zaista raste.
Ali to se ne tiče samo sankcija, već, na primer, bezbednosnih i odbrambenih pitanja.
S tim u vezi, EU je sada započela tranziciju sa pretežno ekonomskog modela pridruživanja na vojno-politički.
Kako primećuje Vladimir Olenčenko, Evropskoj uniji nije lako da se udalji od američkog kursa: „Sjedinjene Države imaju stereotipne, dobro uspostavljene metode pritiska.
Prvi je kadrovski, kada će nesložni evropski lideri jednostavno biti oklevetani i istisnuti iz politike, poricanja njih“.
Do sada su šefovi ministarstava spoljnih poslova i odbrane zemalja članica EU odlagali pitanje sankcija ali će, očigledno, uskoro morati da iznesu svoj stav Vašingtonu.
Bukurešt će 29. i 30. novembra biti domaćin samita ministara spoljnih poslova NATO-a, na kojem je planirano da se razgovara o odlukama letnjeg „istorijskog” sastanka Severnoatlantske alijanse u Madridu.
Tada je, podsećamo, Zapad nazvao Rusiju glavnom pretnjom.
A SAD će, kao lider NATO-a, sigurno iskoristiti sve moguće poluge da Evropljane zadrže, hipnotisane.
Borba.Info
