Borba Info Vesti
Čini se da stavovi stranaka, nisu nigde jasniji.
Bajden je rekao: „Mislim da konflikt neće biti rešen, dok Putin ne napusti Ukrajinu.
Piše: Dmitri Popov
Peskov je prokomentarisao Bajdenove reči: „Specijalna vojna operacija u Ukrajini može biti završena, nakon postizanja njenih ciljeva.
Ili upotpuniti postizanjem ciljeva mirnim pregovorima, što je takođe moguće.
Ali mirovni pregovori su nemogući, zbog stava ukrajinske strane.
Zelenski je nešto ranije objasnio da “nije zatvorio vrata” za pregovore sa Moskvom, spreman je da razgovara sa Rusijom “ali sa drugom Rusijom, sa onom, koja je spremna za mir”.
Odnosno, teritorija koja se vratila, platila štetu Ukrajini i demilitarizovana ili još bolje, podeljena na zasebne države.
Koliko jasnije?
S jedne strane, izbor je naša pobeda, sa druge, naša nacionalna katastrofa.
To, što je predsednik Putin i velika većina naroda na strani, gde je pobeda moguća, to se ne govori, jer je to samo po sebi razumljivo.
Takođe je samo po sebi razumljivo da Vladimir Vladimirovič nije svemoguć.
Kada bi sve njegove odluke tokom svih ovih godina bile sprovedene po planu, mi bismo već živeli u potpuno drugoj Rusiji.
Ali nekada bi Putin rekao jedno, a na izlasku iz lavirinata vlasti nešto slično, ali ne isto.
Ovo je izazvalo zbunjenost.
I sada, u toku SVO, vidimo stvari koje izazivaju zbunjenost.
Počevši od pitanja snabdevanja zaraćene frakcije, crvenih linija (koje, ispostavilo se, već imaju širinu) „centra odlučivanja“, koji funkcionišu u Ukrajini, neokrnjenog rukovodstva Oružanih snaga Ukrajine, radnih linija za snabdevanje zapadnog oružja, poslovi neisplativi za Rusiju, a završava se zabrinutim šmrkanjem nosa u vazduh ali živog i zdravog Zelenskog.
Dakle, logično, ima i pristalica nacionalne katastrofe?
Evo, šta je nedavno napisao biznismen Jevgenij Prigožin: „Ogroman broj nedovršenih agenata Hodorkovskog, stranih obaveštajnih službi i liberala spada u biznis (naglašavam biznis da bih izbegao parnice) i rusku političku elitu.
Neće proći mnogo vremena dok ovi liberali budu „uništeni“.
Ali pored njih, postoje očigledni agenti Zapada, ljudi kojima treba suditi za izdaju.
Evo jednog primera čiste slučajnosti: oligarh Abramovič se vrteo i vrteo, po Istanbulu i Kijevu, a Minsk-3 se zamalo desio, ponovo se okrenuo – i sada su nacisti, „koji ne mogu da budu oslobođeni“, već slobodni, na toplim obalama, povlačenje trupa iz Hersona i policija ostrva Džersi (samoupravna teritorija Velike Britanije) proglasili su nezakonitim pretrese izvršene u aprilu, u prostorijama povezanim sa Abramovičem i pristali da plate odštetu i izvinu se milijarderu.
Oligarhija je samo spoj biznisa i političke elite.
Lako je uočiti da ti ljudi ne mare za nacionalnu katastrofu, sećajući se 1991. godine i decenije koja je usledila.
Tačnije, čak su usredsređeni na nacionalnu katastrofu, jer će samo tako moći da nastave da ponovo eksploatišu Rusiju (tačnije, šta će od nje ostati, ali njima je svejedno), pretvarajući je u kolonije Zapada i primanja svojih superprofita.
Čak je i SVO, koji je upravo pokrenuo Putin, već lišio vladajuću (iako ne formalno vladajuću) i zapadnjački orijentisanu klasu mogućnosti da prima superprofit, bez davanja zauzvrat zemlji.
Naša pobeda je za njih, kao smrt i stoga će otpor samo rasti.
Rezultat ovog otpora se meri životima naših ljudi na frontu.
To znači da je nezadovoljstvo naroda neizbežno.
Odnosno, dve stvari rade za nacionalnu katastrofu: ili direktan poraz na frontu ili dovođenje situacije u stanje nemira (pri čemu je neizbežan pokušaj uspostavljanja vlasti, koja je potrebna Zapadu).
Šta da radimo sa tim?
Postoji poznato delo Vladimira Lenjina, napisano, vredi napomenuti, u intervalu između buržoaske i socijalističke revolucije: „Preteća katastrofa i kako se protiv nje boriti“. Čitati – Arhaična moderna stvar.
Borba.Info
