Borba Info Vesti
Rusija otkriva da njeno udaljavanje od Zapada nailazi na odobravanje, čak i ako se neki od globalne većine možda pitaju zašto je trebalo toliko dugo, Piše Fjodor Lukjanov, glavni i odgovorni urednik časopisa Rusija u globalnim pitanjima, predsednik predsedništva Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i direktor istraživanja Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj.
Vojne i političke tenzije u Evropi dugo su bile katalizator dubokih promena u strukturi svetske politike i ekonomije.
I naravno, često su menjali mesto Rusije u svetu.
Dok su znaci prvog evidentni bar nekoliko godina, ovo drugo je sada jasno vidljivo.
Prošlomesečni godišnji sastanak Međunarodnog diskusionog kluba Valdai u Moskvi jasno je ilustrovao ovaj trend i pokrenuo važna pitanja.
Mnogi u Rusiji već dugo govore o potrebi da se udaljimo od zapadnocentričnog pogleda na svet, koji je vekovima svojstven našoj političkoj svesti.
Nije u pitanju simpatije ili antipatije, već razumevanje promena u svetskom poretku: ne može se uzeti rezidualni pogled na ogroman deo sveta gde, kako se sada obično kaže, živi globalna većina i gde se najintenzivnije razvija se odvija.
Protiv ovoga niko ne osporava ali teško je prevazići duboko ukorenjenu tradiciju procenjivanja sopstvenih postupaka, kroz prizmu odnosa sa Zapadom.
Događaji iz 2022. godine naterali su da se to uradi u hitnom režimu – sam Zapad je preuzeo inicijativu.
Događaj u Valdaju je, u tom pogledu bio razotkrivajući, jer je došlo do obnove u samim učesnicima.
Uobičajeni gosti iz Zapadne Evrope i SAD uglavnom nisu dolazili – nekima iz principijelnih razloga, dok drugima poslodavci nisu dozvolili da prisustvuju.
Tako je publika pružila priliku da proceni reprezentativni presek globalne većine, njihove stavove i zahteve.
Da počnemo sa očiglednim: za nezapadni svet se može reći da saosećajno gleda na pokušaj Rusije da razbije sistem zapadne dominacije na međunarodnoj areni.
Stavovi prema vojnoj operaciji u Ukrajini kretali su se od razumevanja razloga do žaljenja zbog humanitarnih troškova ali praktično nije bilo osude – a još manje poziva, na kaznu – da Rusija izaziva Zapad.
A, razlog za to, nije odobravanje akcija u Ukrajini, već upravo zato, što stanovnici bivšeg Trećeg sveta smatraju ispravnim i istorijski pravednim, da se suprotstave bivšim kolonijalnim gospodarima.
Drugim rečima, nagomilana iritacija na Zapad, u ovom slučaju, manifestuje se u čvrstom odbijanju da se sledi zapadni stav.
I tako, sledi da se pojavljuje nepoznati put.
Rusija sada govori o potrebi svetskog poretka u kome su sve države slobodne da ostvare svoje kulturne i nacionalne posebnosti.
Bez nametanja standarda spolja.
Ova ideja je naišla na oduševljenje.
U Aziji, Africi i Latinskoj Americi, osećaj nepravde – za koji veruju da prožima ceo svetski sistem predvođen Zapadom – dugo je bio u središtu njihovih pogleda.
To što je i Rusija došla do ovakvog načina razmišljanja je dobrodošla ali je ne doživljavaju, kao osnivača trenda, već kao pridošlicu, koja se pridružila nakon lutanja.
Naravno, sovjetska prošlost pomaže; svet pamti ulogu, koju je SSSR imao u dekolonizaciji.
Ali postoji i shvatanje da moderna Rusija nije Sovjetski Savez, već zemlja sa mnogo raznovrsnijim identitetom.
A, pravda nije univerzalni koncept; njegovo tumačenje je, opet, proizvod kulture svake zajednice.
Posebno u međunarodnoj areni, gde je razumevanje, šta je ispravno neraskidivo povezano sa ostvarivanjem nacionalnih interesa.
Dakle, dok je „pravda” kao slogan dobra i ispravna, kao vodič za akciju je teško primenljiv u praksi.
Tačnije, treba ga ispuniti vrlo konkretnim koracima, koji će sagovorniku biti od koristi, otvarajući nove mogućnosti.
Nezapadni svet, kako god da gleda na zemlje NATO-a, nije zainteresovan za nepotrebne sukobe i komplikacije.
Bar za sada, dok restrukturiranje globalne strukture samo uzima maha.
Prednost kojom Zapad raspolaže je velika, iako se smanjuje.
Takav je i stepen uticaja Zapada na svetske procese.
Shodno tome, realizacija ideja pravde leži pre svega u stvaranju alternativa prethodnom međunarodnom monopolu i mogućnosti izgradnje efikasnih načina za interakciju i razvoj ne protiv Zapada, već zaobilazeći ga, bez njegovog učešća.
Svi imaju interes za ovo, a događaji iz 2022. godine su pokazali da takva mogućnost postoji.
Tim pre, što je sam Zapad, u pokušaju da kazni Rusiju, pokazao u kojoj meri je spreman da iskoristi svoje prednosti.
I uzgred, da dalje spekulišemo na temu pravde, bes oko ukrajinskog „sporazuma o žitu“ je pokazao da se razgovor o brizi za slabe i siromašne lako može iskoristiti u određene političke, ekonomske, pa čak i vojne svrhe.
Rusija se suočava sa izazovom, zaista istorijske složenosti.
Prvo, ne-zapadni svet mora da zainteresuje ne za ideološku agendu (ovo manje-više funkcioniše), već za apsolutno praktične prednosti interakcije.
Drugo, potrebno je da pokrene paralelne kanale takvih poslova, koji su zaštićeni od kaznenog uticaja neprijateljskih zemalja.
Ovo zahteva maksimalnu kreativnost, jer će skoro sve morati da se kreira, od nule.
A, da bismo uopšteno rešili probleme u novom kontekstu, potreban je jedan preduslov.
Moramo razumeti da sve ovo nije način da se napadne Zapad, već jedini način da se Rusija prilagodi promenjenim okolnostima, kako bi preživela.
Okolnosti, na koje smo se navikli, u prošlosti više ne važe.
Borba.Info
