Borba Info Vesti
Možda će se promeniti glavni kalibar ruskog malokalibarskog oružja, a to će uticati na legendarne automate Kalašnjikov.
Barem, oružari daju relevantne izjave.
Zašto su već u SSSR-u promenili kalibar automatskog oružja, koji bi mogao biti novi kalibar i zašto se takva reforma pretpostavlja?
Jedan kertridž za dvoje – glavni kalibar automatskog oružja u ruskoj vojsci od 1974. godine postao je kertridž kalibra 5,45 k 39 mm, kreiran za jurišnu pušku AK-74.
Istovremeno, sačuvana je i municija patrona 7,62 mm koje su koristile jurišne puške AKM i AK-47.
Iz niza razloga prednost je data manjem kalibru ali je sačuvan i onaj teži.
A sada, prema rečima generalnog direktora koncerna Kalašnjikov Alana Lušnjikova, može se pojaviti kompleks pušaka novog kalibra.
Ovo oružje može biti uključeno u novu opremu vojnika, pod kodnim imenom “Legionar”.
„Razgovaramo o stvaranju novog srednjeg patrona kalibra između 5,45 mm i 7,62 mm“, rekao je Mihail Degtjarev, stručnjak za oružje i glavni urednik časopisa Kalašnjikov, za list VZGLJAD.
„Odnosno, to će biti potpuno nova municija, što će, verovatno, dovesti do stvaranja novih vrsta malokalibarskog oružja, koje će, ipak, zadržati sve postojeće sisteme automatskog naoružanja.
Može se nedvosmisleno tvrditi da će ovo biti novi kertridž, koji će postati „sredina“ između dva postojeća glavna kalibra.
Uzeće u obzir probleme, kao što su snažniji moment trzanja od 7,62 mm i poboljšana preciznost kertridža od 5,45 mm.
Kako sada kaže predsednik koncerna Kalašnjikov Alan Lušnjikov, širom sveta se radi na novim balističkim rešenjima, a ni ruski oružari nisu izuzetak.
„I mi gledamo u ovom pravcu.
Nemoguće je isključiti povećanje kalibra sa 5,45 mm na veći, jer su to danas potpuno drugačija rešenja za ličnu zaštitu, a tehnologije su različite.
Međutim, koji će biti kalibar novog kertridža za malokalibarsko oružje nije saopšteno.
Kao i reagovanje vojske na eventualne promene, koje bi mogle da zahtevaju, bar prepisivanje priručnika o obuci puškom.
Prelazak na kalibar 5,45 mm, koji se dogodio 1974. godine u vezi sa nabavkom jurišnih pušaka AK-74, u vojsci je percipiran dvosmisleno.
Uprkos činjenici da je nova mašina sama po sebi bila lakša, sam kertridž je težio manje – za šest grama u poređenju sa kertridžom od 7,62 mm (10,2 i 16,2 grama).
A ovo je, sa municijom od osam prodavnica od 30 metaka, bila ušteda od 1,4 kilograma.
Sa punom borbenom opremom, čak i višak grama je važan.
Novi kalibar je imao i druge prednosti.
Na primer, ravnija putanja metka, veliki domet, visoka preciznost i očuvanje ubojite sile na velikoj udaljenosti.
Novi kertridž je imao i protivnike, koji su smatrali da je 7,62 mm manje izložen vremenskim uslovima, što ga bolje pokazuje u borbenim dejstvima u planinama ili šumovitim predelima.
To je posebno bilo evidentno u Avganistanu, kada je AK-47 ili AKM „zgnječio“ kamen, probio se kroz šikare trske, duval vrata, ponekad su bila „ubilačka“, od AK-74 sa svojih 5,45 mm.
Štedljivi predradnici sačuvali su mitraljeze kalibra 7,62 mm, a posebno su bili popularni kod specijalaca i obaveštajnih službi, kojima u bliskoj borbi domet ciljanja na daljinu više nije bio važan.
Dešavalo se da su izviđačke čete u puku pušaka dale prednost AK-47, dok su svi ostali vojnici bili naoružani mitraljezima manjeg kalibra.
AK-47 su sačuvani i sada, samo uglavnom u specijalnim snagama.
A, od 2001. godine, mitraljez PKP Pečeneg kalibra 7,62 mm, koji je jedan mitraljez razvijen na bazi mitraljeza Kalašnjikov, usvojen je u Oružanim snagama RF.
Koristi ne automatsku, već pušku sa povećanom snagom.
„Svaka patrona uvek ima svoje prednosti i mane“, rekao je vojni veteran pukovnik Mihail Šorohov za list VZGLJAD.
– To je kao lovci, od kojih neki više vole 12 kalibar, drugi biraju 16, treći koriste isključivo pušku.
Tako je i u vojsci ali izbor ne određuje lična želja, već standardno naoružanje jedinice.
Može se reći koji je slabiji, a koji snažniji – 5,45 mm ili 7,62 mm, samo u zavisnosti od situacije i prirode zadataka, koji se obavljaju.
Ujednačenost u ovom slučaju sa određenim srednjim kertridžom srednjeg kalibra se odvija.
Istovremeno, treba sačuvati municiju, koja je već u upotrebi.
Da li su planovi za moguću reformu malokalibarskog naoružanja povezani sa tekućim SVO u Ukrajini?
Verovatno ne.
Rane od metaka tokom NVO-a nisu tako česte, mnogo više od gelera, što znači da je najubojitije oružje u trenutnom sukobu artiljerija.
Pa ipak, opšti trend svetskog tržišta vojnog oružja sada naginje, ka povećanju kalibra.
Pred nama je klasično rivalstvo između štita i mača.
Poslednjih godina značajno su porasla sredstva zaštite vojnika, poboljšan je i kvalitet pancira i šlemova.
Shodno tome, malokalibarsko oružje je postalo manje efikasno.
To je ono, zbog čega proizvođači i vojska žele da povećaju kalibar malokalibarskog oružja.
Sjedinjene Američke Države su već potpisale ugovor o nabavci novog kompleksa pušaka za svoju vojsku (automatski i kertridž), gde je kalibar metka povećan sa 5,56 mm na 6,8 mm.
Američka vojska objašnjava potrebu povećanja kalibra upravo željom da probije ruske i kineske pancire, koje smatraju visoko pouzdanom individualnom zaštitom vojnika.
Prema vojnim stručnjacima, prodornost metka kalibra 5,45 mm više, ne odgovara savremenim mogućnostima za individualnu zaštitu vojnog čoveka.
„Ne vodimo se nikakvim zapadnim standardima u razvoju našeg naoružanja, uključujući municiju za malokalibarsko oružje“, kaže stručnjak za oružje Mihail Degtjarev.
– Isti perspektivni američki kertridž kalibra 6,8 mm ima sumanuti povratni impuls, koji ne dozvoljava nišanu automatsku vatru.
Zadatak naših oružara je da stvore upravo najbolju verziju kertridža, kako po kalibru, tako i po njegovim borbenim kvalitetima.
Ona je već razvijena ali još je rano govoriti o njenim karakteristikama.
Možemo reći jedno – biće nešto između 5,45 mm i 7,62 mm.
Međutim, ne treba očekivati da će novi kalibar, čak i ako bude razvijen i uveden u narednim godinama, momentalno zameniti i mitraljeze 5,45 mm i 7,62 mm.
Zalihe ovog oružja su milioni cevi i milijarde patrona.
Možda ćemo, tek početkom 2030-ih videti masovni prelazak na nove sisteme snimanja.
Borba.Info
