Borba Info Vesti
Dizanjem starih optužbi protiv Baraka Obame za špijuniranje na nivo „državne izdaje“, Tramp je odlučio da u borbi za drugi mandat zada žestok kontraudar „pravom protivkandidatu“ i da u toj borbi ide do kraja.
U možda najtežoj situaciji u kojoj se našao otkad je postao predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp je optužio svog prethodinaka Baraka Obamu za državnu izdaju, rekavši da su „svi predsednikovi ljudi“ špijunirali njegovu predizbornu kampanju 2016. godine.
„To je državna izdaja. Oni su prisluškivali, to je bilo rečeno pod navodnicima i značilo je savremene metode špijunaže. Špijunirali su moju kampanju, što sam davno rekao. Ispada da sam bio u pravu“, rekao je Tramp.
Tramp je zapravo ponovio nešto što je govorio još na početku svog mandata 2017. godine kad je optužio administraciju bivšeg predsednika Obame da je prisluškivala njegovu kampanju, kaže za Sputnjik istoričar Saša Adamović, dobar poznavalac američkih prilika.
„Nacionalna izdaja“ – stare optužbe na višem nivou
Tramp je u to vreme govorio o novoj „Aferi Votergejt“ i „Novom Makartizmu“, podseća Adamović i dodaje da je nešto kasnije i jedan od menadžera njegove kampanje Kori Levandovski takođe optužio Obaminu administracuiju za prisluškivanje senatora Džefa Sešna.
Optužbe koje izriče Tramp nisu nove, ali u okolnostima žestoke predizborne kampanje, on ih podiže na jedan viši nivo – nivo nacionalne izdaje, smatra Adamović.
„Očito je da je predsednik Tramp u ovoj predizbornoj kampanji prepoznao Obamu kao svog pravog protivkandidata. Kao što je 2016. godine Obama stajao iza kampanje Hilari Klinton, sada je, u ovom slučaju, još jasnije da on lično učestvuje. Prvo, u tome što je njegov potpredsednik Džozef Bajden izabran da bude kandidat Demokratske stranke, a već je pisano o tome koliko se Barak Obama lično založio da njegov favorit pobedi na unutarstranačkim izborima u Demokratskoj stranci“, kaže Adamović.
Uzvratni udarac na „pravu adresu“
Očito je da je Tramp u ovoj kampanji skinuo rukavice i odlučio da najjače udarce zadaje Obami, jer, objektivno, Bajden deluje kao eksponent bivšeg predsednika SAD, smatra Adamović.
S obzirom na Bajdenove godine i „jasno vidljivu senilnost“, on sam ne bi mogao da izađe kao pobednik u duelu sa Trampom i zato mu je neophodna sva moguća pomoć bivše administracije kojoj je i sam pripadao, ističe Adamović.
Prema njegovim rečima, Tramp ispravno uočava da je Barak Obama njegov glavni suparnik na ovim izborima, kao što je i bio pre četiri godine.
„Kao što sve te godine prima žestoke udarce, sada je spreman da uzvrati veoma žestoko. Šta je sve Donald Tramp doživeo u proteklih četiri godine i kroz šta je sve prošao, malo ko je od bivših američkih predsednika tako nešto doživeo – od prisluškivanja njegove kampanje 2016. do fabrikovanja prljavog i lažnog Stilovog dosijea, preko istrage o navodnom mešanju Rusije u američki izborni proces koja se pokazala kao potpuna izmišljotina, pa sve do procesa impičmenta koji je propao u američkom Kongresu“, podseća naš sagovornik.
Jedan od poslednjih žestokih udaraca s kojim se američki predsednik suočio je i knjiga Boltonovih memoara koja ga prikazuje u izrazito negativnom svetlu, podseća Adaović.
Spreman da ide do kraja u borbi protiv „duboke države“
Međutim, dodaje naš sagovornik, Trampova izjava kojom optužuje Obamu da je prisluškujući njegovu kampanju počinio državnu izdaju, pokazuje da je američki predsednik spreman da u toj borbi ide do kraja.
On smatra da se još pre četiri godine pokazalo da Barak Obama, kao eksponent američke „duboke države“, namerava da zadrži određeni uticaj u američkoj politici i zato je „progurao“ Hilari Klinton za predsedničkog kandidata Demokrata.
„Nije mu tada to uspelo sa Hilari Klinton, ali nada se da će mu to sad uspeti sa Bajdenom i eventualna Bajdenova pobeda bi, ne samo u simboličnom smislu, značila povratak Baraka Obame i njegovih ljudi u Belu kuću. Odnosno, Barak Obama bi imao svoj treći mandat za kojim je toliko žalio u svojoj oproštajnoj turneji širom Amerike 2016. godine“, zaključio je Adamović.
Vladimir Sudar (Sputnik)
