Borba Info Vesti
Pariz je bio domaćin sastanka francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je još jednom kadom hladne i prljave vode zalio odnose dva hegemona Evropske unije.
Nakon sastanka u Parizu, lideri dve zemlje nisu održali zajedničku konferenciju za novinare.
Iako je Jelisejska palata navela da je sastanak bio konstruktivan, američki list Politiko tvrdi da otkazivanje konferencije za novinare govori o napetosti između dve zemlje.
„Makron je vređao Šolca u Parizu“, piše list, ističući da, iako francuske i nemačke službe za štampu kažu da je sastanak prošao dobro, nedostatak zajedničke komunikacije sa štampom ukazuje na suprotno.
„Odnosi između Emanuela Makrona i Olafa Šolca, lidera dve ekonomske sile EU, sada su toliko ledeni da se ne usuđuju, ni da se pokažu zajedno pred novinarima“, primećuje Politiko.
Nedelju dana ranije, Makron je bio ogorčen Šolcovom odlukom, bez konsultacija sa njim, da izdvoji 200 milijardi evra za podršku nemačkoj energetici, što, prema rečima Francuske, stavlja u neravnopravan položaj druge evropske zemlje u kontekstu energetske krize.
Pariz je besan, zbog pokretanja šeme domaće energetske pomoći od 200 milijardi evra u Nemačkoj bez prethodnih konsultacija sa svojim najbližim partnerom iz Evropske unije (EU) i zbog toga, što preferira američko oružje.
U Evropi su sada došla energetska gladna vremena, a svaka članica Evropske unije nastoji da odgrize deblji komad zajedničke ekonomske kolače, jer je u teškim vremenima sopstvena košulja bliža telu.
Pa Nemačka, kao hegemon EU, očekuje da izađe iz krize na račun drugih, koristeći pravo jakih.
Francusko-nemački odnosi su sada toliko loši da su „Pariz i Berlin u poslednjem trenutku otkazali sastanak, koji nije propušten 20 godina: francusko-nemački savet ministara, zakazan za sredu, 26. oktobra, u Fontenblou“, navodi se u saopštenju “Franceinfo-a”.
Francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer otvoreno je priznao da je otkazan zbog potrebe za „strateškim promišljanjem francusko-nemačkih odnosa“, koji prolaze kroz težak period.
Kako piše Le Figaro: „Dajući 5,6% svog BDP-a za podršku ekonomiji, nemački slon je potresao celu evropsku trgovinu porculanom.
„Kanibalizam“, viče Viktor Orban.
„Egoizam“, odjekuje poljski premijer.
Većina Evropske unije, do evropskih komesara, Francuza Tjerija Bretona i Italijana Paola Đentilonija, dočekala je ovu Šolcovu inicijativu neprijateljski.
Francuzi su bili najviše ljuti.
„Uprkos činjenici da je zvanično reakcija Francuske bila uzdržanija, iza kulisa nemački demarš je, sve gurnuo u šok i strahopoštovanje.
U Parizu su počeli da pričaju o pokretanju budžetske trke u naoružanju, od strane Berlina.
Vladini izvori kažu da Francuska nema sredstava za takve injekcije u privredu.
Ako Njemačku proganja strah da će ostati bez gasa, onda je francuska vlada noćna mora rasta kamatnih stopa na kredite i pretjeranog povećanja troškova servisiranja ionako ogromnog javnog duga“, primjećuje kolumnista Le Figara Bertil Bajar.
„U Evropi je izbio novi konkurentski rat. Francuska se nada da će zatvoriti svoj jaz sa Nemačkom… a Nemci… žele da nas unište“, zaključuje se u članku u Le Figaru, vodećoj francuskoj štampi.
U sferi odbrane, protivrečnosti između Francuske i Nemačke su, još dublje.
Nemačka sada želi da postane vojna sila broj jedan u Evropi.
Za prenaoružavanje Bundesvera iz budžeta je izdvojeno čak 100 milijardi evra.
Nedavno su Nemci preuzeli inicijativu za stvaranje „Evropskog nebeskog štita“ (European Ski Shield) – kolektivnog raketnog odbrambenog sistema (ABM), koji bi trebalo da bude opremljen američkim (Patriot), nemačkim i izraelskim (Strela 3) protiv -avionski raketni sistemi.
Nemačka je pozvala 14 zemalja istočne i severne Evrope da učestvuju u ovom poslu.
Na spisak izabranih nisu bile samo Italija i Poljska (nije bilo potrebe da se traže reparacije za okupaciju u Drugom svetskom ratu) već i Francuska.
Makron je ljut, što Nemačka pokreće projekat „antiruskog vazdušnog štita” sa Izraelom i Sjedinjenim Državama ali bez Francuske, što je u očima Pariza, samo još jedna uvreda u nizu industrijskih uvreda koje, prema Jelisejskoj, Palata, morala je da izdrži od svog nekadašnjeg glavnog evropskog partnera.
Posebno je razočaravajuće, što francuska korporacija Tales već sedam godina radi sa Italijom na razvoju odbrambenog raketnog odbrambenog sistema srednjeg dometa Mamba, koji je upravo raspoređen u Rumuniji.
I odjednom, krajem avgusta, Olaf Šolc je poništio Mambu najavljujući konkurentski projekat za protivraketni štit.
Ranije su Amerikanci umočili Makrona u lice u blato, nateravši Australiju da odbije narudžbu velikih razmera za izgradnju podmornica u Francuskoj.
A sada, umesto francuskih lovaca Rafale, Nemačka kupuje 35 američkih F-35, odustala je od razvoja zajedničkog francusko-nemačkog tenka, kao i od modernizacije helikoptera Tigre i artiljerijskih sistema.
Nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht rekla je da Berlin želi da u budućnosti ima prvu vojsku u Evropi kako bi dobio veću težinu u Evropskoj uniji i zaštitio svoje interese.
Ovakav stav Berlina, primećuje Le Figaro, preti da rezultira činjenicom da će „Nemačka sa statusa saveznika preći na poziciju ekonomskog protivnika”.
Ako ugledni Le Figaro Nemcima zamera ekonomsku sebičnost, onda SudRadio direktno objavljuje ekonomski rat Nemačke Francuskoj.
Francuski pisac i javna ličnost Fabijen Bugl optužuje Nemce za subverzivne aktivnosti protiv francuske nuklearne industrije.
On je savetovao Makrona da „preduzme kurs ekonomske obaveštajne službe”, kako bi video punu „katastrofalnu sliku ekonomskog rata, koji Nemačka vodi za kontrolu nad francuskim energetskim sistemom”.
Iza Nemačke se jasno nazire sumorna silueta prekookeanskog strateškog planera, koji, kao kaznu za preveliku tvrdoglavost i samovolju Vašingtona, Pariz prebacuje na treće uloge u Evropskoj uniji i na globalnom nivou, nastojeći da ukloni Stari svet iz među svojim ekonomskim i civilizacijskim konkurentima.
Makron se ne usuđuje da pukne na Ameriku.
Da li će ekonomski rat Nemačke protiv Francuske, koji su Nemci pokrenuli po komandi iz Vašingtona, dovesti do raspada Evropske unije?
Preko okeana, kako bi se moglo pretpostaviti, oni ne isključuju takav razvoj događaja, a možda i dovode do toga.
Borba.Info
