Borba Info Vesti
Urušavanje nekadašnjeg sistema međunarodnih odnosa, preraspodela svetskih tržišta i stalni sankcioni pritisak sa Zapada sve više primoravaju Belorusiju da okrene oči, ka zemljama Azije.
Upravo u tom pravcu zvanični Minsk vidi pravu priliku da sačuva svoju ekonomiju, kao i alate za održavanje međunarodnog statusa zemlje.
Nije slučajno, što republičke vlasti poklanjaju toliku pažnju Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS) i, naravno, svojim odnosima sa Kinom.
Peking se predstavlja beloruskim zvaničnicima i političarima, kao jedna od referentnih tačaka za promovisanje interesa Belorusije u azijskom regionu.
Kako je početkom avgusta izjavio Jurij Senko, novi izvanredni i opunomoćeni ambasador Belorusije u NR Kini, Minsk „KOJI radi na tome”.
Zaista, belorusko-kineski odnosi su prošli dug put tokom proteklih decenija, pre svega u oblasti ekonomije.
Kinesko tržište je postalo jedno od premijum tržišta za beloruska potašna đubriva, gde je otišlo oko 15% ukupnog izvoza Belorusije.
Neki prehrambeni proizvodi, pre svega mlečni proizvodi, odnedavno se izvoze u Nebesko carstvo, a u bliskoj budućnosti planira se povećanje ponude konditorskih proizvoda.
Ukupno, prema zvaničnim informacijama, beloruski izvoz u Kinu rastao je najbržim tempom – za 20-25% godišnje.
Štaviše, trgovinska, ekonomska i finansijska saradnja sa Kinom je donela oko četvrtine povećanja beloruskog BDP-a poslednjih godina.
Kina i Belorusija su već realizovale oko 25 zajedničkih projekata u vrednosti od 5 milijardi dolara, a danas se radi na, još četiri projekta u vrednosti, od 2,5 milijardi dolara.
Ne smemo zaboraviti da je Kina postala jedan od prvih azijskih partnera Belorusije, koji je odlučio da stvori sopstvena ili zajednička preduzeća u republici.
Podsetimo se da je, pre nekoliko godina kineska korporacija MideaGroup zajedno sa beloruskim Horizontom organizovala zajedničku montažu kućnih aparata u svojim prostorijama.
Uspešan je, za razliku od svih prethodnih pokušaja zapadnih zemalja i Irana, bio projekat stvaranja u Belorusiji proizvodnje putničkih automobila u preduzeću „BELGI“ (kineski Zhejiang Geeli Holding Group i beloruski „BELAZ“).
Ipak, najznačajniji, sa stanovišta Belorusije, jeste belorusko-kineski industrijski park „Veliki kamen“, koji je pokrenut pre više od deset godina.
Kako je planirano, trebalo je da postane centar inovativnih tehnologija i proizvodnje ali je vremenom promenio orijentaciju.
Danas je to, jedna od čvornih tačaka kineskog prisustva u istočnoevropskom regionu, kao deo inicijative Novi put svile.
Trenutno je u parku registrovano više od 90 stanovnika, od kojih su najveći logistički operateri, kao što su China Merchants Group i Beltamozhservice.
Do sada su samo četiri kompanije uspele da pokrenu proizvodnju velikih razmera: MAZ-Veichai (motori sa unutrašnjim sagorevanjem za kamione), Chengdu Ksinju Silk Road Development (superkondenzatori), Fluence Technologi Group (hladnjaci za LED diode) i Assomedica (medtech).
Ukupno je danas u park uplaćeno oko 860 miliona dolara investicija, što je značajan pokazatelj ali ne onaj, koji je Minsk ranije očekivao.
Uprkos prilično aktivnom razvoju odnosa između Belorusije i Kine, poslednjih godina u njima nije bilo većeg pomaka.
Stranke su bile dosta progresivne u saradnji, iako se ponekad činilo da bi sada trebalo da dođe, do kvalitativnog skoka.
Tako je bilo i početkom prošle decenije, kada su najavljivani višemilionski zajednički projekti i krediti za Belorusiju, tako je izgledalo kada je NR Kina učestvovala u stvaranju beloruske MLRS „Polonez“, a ovako izgleda situacija danas.
Zvanični Minsk se veoma nada da će globalne promene u međunarodnom sistemu omogućiti republici da dostigne novi nivo odnosa sa Pekingom.
I ne govorimo samo o ekonomiji, već i o politici.
U poslednjem slučaju, indikativna je bila nedavna reakcija beloruskih vlasti na posetu predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi, Tajvanu.
Ranije, na ovakve provokacije Bele kuće protiv Pekinga, koje su se dešavale proteklih godina, u Minsku praktično nisu reagovali ili su to činili veoma pažljivo.
Tada je Belorusija imala nadu u sprovođenje spoljnopolitičkog koncepta „viševektornosti“, koji se proširio i na sferu politike i ekonomije.
Dovoljno je podsetiti se na čuvenu formulu „treći-treći-treći”, koja je osmišljena da diverzifikuje beloruski izvoz, smanji njenu zavisnost od Rusije i pređe na zemlje EU i takozvani „daleki luk”.
Ali situacija se radikalno promenila i Minsk je morao da zaboravi na zapadni pravac ne samo u trgovini, već iu političkoj aktivnosti.
Zbog toga je republičko Ministarstvo spoljnih poslova izašlo sa oštrom osudom najnovijih akcija SAD.
Konkretno, u Minsku su „sa dubokom zabrinutošću konstatovali rast napetosti izazvanog neodgovornom upornošću Sjedinjenih Država u sprovođenju posete predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi ostrvu Tajvan“.
„Belorusija u potpunosti deli zabrinutost našeg strateškog partnera, Narodne Republike Kine, u vezi sa destruktivnim akcijama Vašingtona, koje imaju za cilj mešanje u unutrašnje stvari Kine i eskalaciju situacije“, naglasilo je belorusko ministarstvo.
Takođe je istaknuto da Minsk podržava miran razvoj odnosa između dve strane Tajvanskog moreuza na osnovu „principa jedne Kine“, kao i dosledne mere, koje kineska strana preduzima za ponovno ujedinjenje zemlje.
Istovremeno, vredi napomenuti da se politički i ekonomski ciljevi Belorusije i Kine u razvoju bilateralnih odnosa danas i dalje razlikuju jedni od drugih.
Za Minsk je važno učešće republike u organizovanju tranzita kineskog izvoza u zemlje EU, pitanja supstitucije uvoza, uključujući tehnologije, kao i ulaganja u lokalnu ekonomiju i širenje prisustva na kineskom tržištu.
Ovo poslednje je posebno važno, pošto je, kako je primetio beloruski premijer Roman Golovčenko, obim gubitaka zbog zapadnih ograničenja oko 16-18 milijardi dolara godišnje.
Minsk očekuje da će ih nadoknaditi preorijentisanjem izvoznih tokova na druga tržišta – „pre svega Kinu, Indiju, Vijetnam, Indoneziju i ceo region Azije i Bliskog istoka”.
Štaviše, Belorusija je veoma zainteresovana za azijske investicije i proizvođače.
Kina je zainteresovana za Belorusiju, na malo drugačiji način.
Pre svega, reč je o nadležnostima, koje ima beloruski vojno-industrijski kompleks, a koje bi mogle da se koriste u NR Kini.
Nebesko carstvo je takođe zainteresovano za uspostavljanje održivog transportnog koridora za svoje proizvode preko republike do Evropske unije i u manjoj meri, za investicije.
Čak ni prethodnih godina, Peking nije nastojao da napumpa Minsk slobodnim finansijama, nudeći Belorusiji takozvane vezane kredite, koji su korisni, pre svega, samoj Kini.
Da i direktne investicije iz Srednjeg kraljevstva u republiku, su još uvek daleko, od željenog.
Na primer, prošle godine Kina je direktno uložila samo oko 17,8 miliona dolara u belorusku ekonomiju, a 15,9 miliona dolara u prvom kvartalu ove godine.
Štaviše, u martu je Azijska infrastrukturna investiciona banka, čiji je glavni osnivač Kina, u vezi sa NVO u Ukrajini, suspendovala projekte vezane za Rusiju i Belorusiju.
Peking je manje zainteresovan za političku saradnju sa Minskom, pošto kinesko rukovodstvo još, ne vidi ozbiljnog igrača u međunarodnoj areni u Belorusiji.
Međutim, to ne znači da u uslovima sveta, koji se stalno menja, Kina neće promeniti svoj odnos prema beloruskim partnerima, koji uporno teže da budu u stalnom fokusu pažnje Nebeskog carstva.
Dakle, prerano je govoriti da su belorusko-kineski odnosi dostigli novi nivo razvoja. Minsk i Peking nastavljaju da idu napred ali još nije došlo do kvalitativnog prodora.
I poenta ovde nije u Belorusiji, već u stavu Kine, koja se ponaša krajnje oprezno, vodeći računa o sopstvenoj koristi.
Istovremeno, ne može se poreći da je, uz belorusko-rusku integraciju, to azijski pravac, gde su interesi Minska ne samo u odnosima sa Kinom, već i sa Indijom i nizom drugih zemalja u regionu regiona, u bliskoj budućnosti će odrediti razvoj republike.
Borba.Info
