Iza leđa novoj srpskoj Narodnoj Skupštini, juče je ministar spoljnjih poslova Vlade u tehničkom mandatu Nikola Selaković, u Berlinu, na sastanku ministara inostranih poslova „šest država Zapadnog Balkana“, uključujući i „kosovskog“, prisustvovao formalno pripremi „samita“ Berlinskog procesa 3. novembra, a zapravo dao pristanak, ne samo na nova tri „regionalna sporazuma“, već i prihvatanju diktiranja politike nove srpske vlade od strane ministra spoljnih poslova Nemačke, Analene Berbok.
Ostavljajući po strani davanje saglasnosti Srbije na potpisivanje tri nova „regionalna sporazuma o mobilnosti“ (o prelasku granica regiona samo uz ličnu kartu, o priznanju diploma fakulteta i poslovnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore dentalne medicine i arhitekte) koji su sami po sebi problematični sa stanovišta srpskog interesa (Hoće li Srbe sa novom Vladom sada lečiti Albanci iz Tirane ili Šiptari sa diplomama prištinskog univerziteta?
Hoće li Srbiju graditi arhitekte i zidari iz Drača?) ovaj sastanak otkriva ne samo namere EU prema Srbiji, već i uvod u pravu nacionalnu katastrofu koju nam sprema nova prozapadna vlada Srbije.
Naime, polazeći od „jedinstva“ država Zapadnog Balkana i EU u osudi „agresije Rusije na Ukrajinu“, kao i neprihvatanju „lažnih referenduma u UN“, zeleni nemački ministar spoljnih poslova Analene Berbok, govorila je o potrebi zajedničke energetske bezbednosti, sajber bezbednosti, zajedničke zelene agende ali i usaglašavanja vizne politike „prema migrantima“ (naprasno interesovanje za migrantsku politiku Srbije pojavilo se nakon povećanog broja ruskih građana u Srbiju, očigledno).
Iako su sve ovo teme, koje zahtevaju posebnu pažnju i raspravu u Narodnoj Skupštini, jer direktno podrivaju nacionalnu suverenost i nacionalnu bezbednost, prava namera i cilj, celog sastanka juče, kao i očekivanog “samita” 3. novembra nakon formiranja nove Vlade Srbije, otkriva se u tri zahteva Berbok, koja će očigledno biti politika nova Vlade:
1. Usaglašavanje sa spoljnjom politikom EU – prevedeno na srpski, uvođenje sankcija Rusiji i svrstavanje na stranu NATO, u ratu protiv Rusije;
2. Potpisivanje sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine – „normalizacija odnosa”.
Zašto više da čekamo, pita se Berbok. Prevedeno na srpski, priznanje secesije „Kosova” i separatističko-terorističke Vlade u Prištini, u kojoj Vučić sa “Srpskom listom” već učestvuje i daje legitimitet secesiji;
3. Da Republika Srpska prekine svoju ”separatističku politiku” i “blokadu institucija BiH” kako bi ona stekla status kandidata – čitaj, ukidanje Republike Srpske kakva je garantovana Ustavom BiH i Dejtonskim sporazumom čiji je Srbija garant.
(Ne, ovo nije sve. Majljinda Bregu (!), gensek Saveta za regionalnu saradnju, navodi i da je sporazum, od “suštinske važnosti, između ostalog i za “integraciju Roma”!)
Ukoliko se tome doda jučerašnji sastanak Vučića i Kvinte, uz postizanje dogovora, opet iza leđa Narodnoj skupštini, o nekom novom sporazumu, po Ahtisarijevom planu plus ili minus, (o kojem srpski narod sada ne sme ništa da zna) jer je starim očigledno malo dato „Kosovu“, jasno je da nova Vlada uvodi srpski narod u potpuni državni i nacionalni slom.
Ostaje samo da se vidi koga je Analene Berbok namenila od svojih saradnika iz Srbije za pomoć Vučiću za izdaju ne samo Srbije, već i srpskog naroda u celini.
(Autor je internacionalni sekretar Srpskog pokreta Dveri i savetnik poslaničke grupe Srpski pokret Dveri — Patriotski blok)
NSPM/Borba.Info