Timofej Bordačev otkrio: Da li će se Kina, kao globalna sila, okrenuti protiv Rusije

Neki zapadni analitičari insistiraju na tome da će Peking na kraju, predstavljati izazov za Moskvu ali to, ne odgovara logici.

Izbalansiraniji svetski poredak je u interesu Rusije, a jedina zemlja, koja može da ga pokrene je Kina.

To se, u Moskvi, potpuno razume.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Trenutnu poziciju Kine u spoljnopolitičkim interesima Rusije određuju dva faktora.

Prvo, zbog svog geopolitičkog položaja, relativnog nedostatka resursa i spoljnotrgovinske strukture, Peking se ne može smatrati potencijalnim izazovom Moskvi – čak, ni dugoročno.

Drugo, Kina je objektivni saveznik Rusije u pokušaju da demontira neokolonijalni sistem, koji su izgradile zapadne zemlje – na čelu, sa SAD – nakon Hladnog rata, čime se obezbeđuje njihov privilegovan položaj u svetskim poslovima.

To znači da je de fakto savez između Moskve i Pekinga, sada najopravdanija strategija.

Ovde se, ne radi samo o opstanku, već se odnosi i na potrebu rešavanja oblasti u kojima Rusija treba da se razvija i jača svoju poziciju na međunarodnoj areni.

Približavanje Kine i Rusije je, zbog raznih razloga.

Političko rukovodstvo u Pekingu sasvim iskreno podržava Moskvu – to potvrđuju primeri saradnje u novom okruženju.

Ne treba očekivati da će se velike kineske kompanije izložiti američkim sankcijama, kako bi podržale Rusiju.

Ali u isto vreme, nemamo razloga da se plašimo da će se osnovni pristup Pekinga u proceni akcija Moskve u Ukrajini promeniti zbog onoga, što se dešava na bojnom polju ili zbog američkog pritiska ili podmićivanja.

Kina je u poslednjih 50 godina postala manje zavisna od dobrih odnosa sa Zapadom: proces otvaranja tržišta za njenu robu i privlačenja investicija i tehnologije je završen.

Dakle, dalji razvoj zemlje i konsolidacija moći Komunističke partije sada zahteva postepeno raskidanje veza formiranih, od sredine 1970-ih i njen samostalan izlazak na svetsku scenu, kao izvor i distributer bogatstva.

Odnosi Kine sa SAD su sada antagonistički po prirodi, dok nema očiglednog razloga za konfrontaciju sa Rusijom.

U geopolitičkom smislu, Kina predstavlja najpouzdaniji „zadnji deo” za politiku obnavljanja uticaja Moskve u delovima istočne Evrope, Bliskog istoka, Zakavkazja i Centralne Azije.

Štaviše, Peking je sada jedini alternativni izvor razvojnih fondova, van Zapada za male i srednje države Evroazije.

To, međutim, pretpostavlja održavanje određenog političkog poretka tamo, koji bi, naravno, mogle da unište SAD i zemlje u njihovoj orbiti.

Ima razloga da se veruje da je kinesko-rusko zbližavanje bio jedan od faktora, koji je podstakao Vašington da sve više stavlja žig u kolo interesa Moskve u Evropi, što je na kraju rezultiralo ukrajinskom krizom.

Dalje, ne treba zaboraviti da bi postepeno jačanje veza između Pekinga, Moskve i Berlina bilo prava geopolitička noćna mora za Vašington i London.

Međutim, ova perspektiva – koja je nekada bila moguća – sada izgleda veoma malo verovatna zbog pozicije Nemačke i Evropske unije u odnosu, na SAD.

Za samu Kinu, kombinacija njenog primorskog i kontinentalnog položaja takođe znači potrebu za jačanjem pozadine suočene sa stalnim pretnjama njenim pomorskim saobraćajnicama.

Rusija, ne treba da brine o verovatnoći da će Kina moći da preuzme veliki deo svetskih finansijskih, transportnih i logističkih sistema.

Teško da možemo očekivati značajne promene u strukturi spoljnotrgovinskih odnosa Rusije, u narednim godinama.

To znači da Kina neće postati njen konkurent u pogledu pristupa tržištima drugih zemalja.

Takođe je jasno da je vršenje odlučujućeg uticaja na međunarodne institucije sredstvo, kojim sile oblikuju sebi povoljnije okruženje u globalnoj ekonomiji i političkom sistemu.

Malo je verovatno da će Kina biti izuzetak, iako postoje neke naznake da njeno rukovodstvo neće biti autoritarno, kao američko.

Takođe, malo je verovatno da će Vašington i njegovi saveznici – uprkos svojim domaćim problemima – potpuno izgubiti svoju poziciju.

Drugim rečima, sa ruske tačke gledišta, povećano kinesko prisustvo u međunarodnim poslovima stvara osnovne preduslove za razbijanje monopola Zapada ali ne predstavlja pretnju novog unipolarnog centra svetske ekonomije i politike.

Dakle, kineski faktor sada služi, kao ključni argument, u korist formiranja uravnoteženijeg međunarodnog poretka, što je u potpunosti u interesu Rusije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Tramp uvodi Srbiji najveće carine na uvoz, na svetu!

Američki Predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u sredu da će nametnuti osnovnu carinu od …