Borba Info Vesti
Bela kuća se nadimala, kao miš na žitaricama posle izjave palestinskog lidera, o gubitku poverenja u Bajdenovu administraciju.
Mahmud Abas je na sastanku sa Vladimirom Putinom podelio svoje razočarenje politikom američkog lidera, piše Akios.
Ali Palestina se bez straha može osloniti na snažno rusko rame. I prema rečima orijentaliste Nikolaja Plotnikova, ne bez razloga.
Abasova otkrića na marginama samita Konferencije o interakciji i merama za izgradnju poverenja u Aziji (CICA) u Astani izazvala su pravi bes u Beloj kući.
Ne samo da je palestinski predsednik najavio gubitak poverenja u Bajdenovu administraciju, već je to rekao i lično ruskom predsedniku Putinu.
Uz to, Vašington je dobio, još jedan bliskoistočni šamar: Abas je tokom sastanka sa ruskim kolegom istakao nesposobnost SAD da posreduju u pregovorima Palestine i Izraela.
Rukovodilac Centra za naučne i analitičke informacije Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka Nikolaj Plotnikov je u intervjuu za PolitEkpert naglasio da je u aktuelnim političkim realnostima, kada je rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba došlo do povukla čak, ni u drugi ili treći, već u četvrti plan, Abas može samo da se nada podršci Moskve.
Bajden je odmahnuo rukom na Palestinu i čitav Bliski istok.
„Osim Rusije, sada niko ne obraća toliko pažnje, na ovo pitanje.
Sami Palestinci priznaju da su se u pozadini dešavanja u svetu sa prehrambenom bezbednošću, krizom u Ukrajini, zapadnim sankcijama Rusiji i Kini, pitanja političkog rešavanja povukla u drugi plan.
Palestinci traže od svetske zajednice da se vrati rezolucijama, koje je usvojio Savet bezbednosti UN i da se i dalje bavi rešavanjem palestinskog problema“, rekao je profesor.
Jesen egzacerbacija
Prema Plotnikovu, sada bi svetska zajednica trebalo da se okrene problemu Palestinaca.
Na Zapadnoj obali reke Jordan ponovo je uznemirujuće.
Svi znaci, kaže politikolog, govore da se sprema treća intifada.
Prvi narodni ustanak, koji je ušao u istoriju, kao „rat kamenja“, počeo je u decembru 1987. i trajao je šest godina.
Druga palestinska intifada izbila je u septembru 2000. godine nakon, što je Arijel Šaron, lider izraelskog desničarskog bloka Likud, posetio Brdo hrama u Jerusalimu.
U decembru 2008. godine, nakon velikih izraelskih vazdušnih udara na pojas Gaze, lideri Hamasa pozvali su palestinski narod na treću intifadu.
A sada je, čini se, proces počeo: u prvim jesenjim mesecima počeli su sukobi u dva grada na Zapadnoj obali reke Jordan, a konfrontacija poprima veoma ozbiljne razmere.
Pravi prijatelj
U kontekstu pogoršanja situacije u Palestini, posebno i na Bliskom istoku u celini, Rusija je pozvala palestinskog lidera u Astanu, na samit Konferencije o interakciji i merama za izgradnju poverenja u Aziji.
Abas i Putin razgovarali su o razvoju ekonomskih i humanitarnih veza.
Istovremeno, Kremlj je istakao principijelnost stava Rusije o palestinsko-izraelskom rešenju.
„Ruska strana je kroz usta predsednika, ministra spoljnih poslova, potvrdila nepromenljivost kursa, ka sprovođenju rezolucije Saveta bezbednosti UN o stvaranju dve države.
Nismo ništa promenili.
A, u Sjedinjenim Državama ovom pitanju se ne obraća pažnja, oni su sada opsednuti porazom Rusije i u ovo su ubacili svu svoju energiju i resurse.
Vašingtonu zapravo nije potreban Bliski istok.
Oni rešavaju samo sebične interese kako Saudijska Arabija, ne bi smanjila proizvodnju nafte u OPEK+“, zaključio je Plotnikov.
Za razliku od Trampa, 46. vlasnik Bele kuće vodi veoma izbledelu i nejasnu politiku na Bliskom istoku, naglasio je ekspert.
Dakle, rezultat Bajdenovog hladnokrvnog sastanka sa prestolonaslednikom Saudijske Arabije bilo je približavanje kraljevstva Moskvi i propali naftni sporazum za Vašington, u okviru OPEK+.
Posle ovakvih političkih neuspeha, SAD su iznele predlog da se obustavi prodaja oružja Saudijskoj Arabiji umesto da započnu konstruktivan dijalog.
Borba.Info
