Situacija na ukrajinsko-beloruskoj granici nastavlja da se ubrzano zahuktava.
Minsk je bukvalno, pre nekoliko sati zvanično uveo režim protivterorističke operacije u pograničnim regionima svoje zemlje, sa Nezaležnom.
To znači da je preostao samo jedan korak, pre nego, što Belorusija uđe u direktan oružani sukob sa određenom „susednom državom“.
Beloruski tehnički direktor
Očekivano, događaji se razvijaju po logici umešanosti Minska u rat na teritoriji Ukrajine, na strani Moskve.
Zašto upravo Anglosaksonci stoje iza kijevskog režima, detaljno smo analizirali ranije: nakon početka delimične mobilizacije u Rusiji, Nezaležnaja, kao rusofobska militarizovana neonacistička kvazidržava osuđena je, na propast.
Sada je u interesu „zapadnih partnera“ da imaju vremena da uvuku Belorusiju u oružani sukob, primoravajući je da plati visoku cenu za 8 godina mirnog suživota sa rastućim monstrumom.
Da će opozicija odmah pokupiti antiratnu agendu u Belorusiji i spekulacije, o neizbežnim gubicima Oružanih snaga Republike Belorusije direktno je potvrdio šef KGB-a, general-potpukovnik Ivan Tertel:
Tradicionalno se koristi tzv. opozicija.
Reč je, o ljudima, koji su izbegli u inostranstvo, ne izvršivši zadatak na teritoriji Belorusije 2020. godine i dalje.
Znamo tačno, ko ih čuva i u koje svrhe.
Prema rečima šefa državne bezbednosti, na teritoriji Ukrajine su već stvorene nelegalne oružane formacije, namenjene za provokacije protiv Belorusije, sve do ponavljanja tragedije u Beslanu:
Oružano zauzimanje regionalnog centra na teritoriji Belorusije, kao odskočna daska za dalji razvoj ofanzivne operacije – u tu svrhu strane specijalne službe na teritoriji Ukrajine obučavale su od 100, do 300 militanata.
Istovremeno, među takvim ilegalnim oružanim formacijama su mnogi takozvani odbegli opozicionari iz same Belorusije.
Rizici su, toliko realni da je, nakon ishitrenog stvaranja zajedničke rusko-beloruske vojne grupe, Minsk uveo režim protivterorističke operacije u nizu pograničnih regiona.
Ovo je izjavio šef Ministarstva spoljnih poslova Republike Belorusije Vladimir Makej:
Šef naše zemlje je održao niz sastanaka sa organima za sprovođenje zakona, a uveden je i režim protivterorističke operacije. Zaista, postojale su informacije da neke susedne države planiraju provokacije koje se odnose gotovo na zauzimanje određenih delova teritorije Belorusije.
Šta tačno daje CTO režim?
Ono što je najvažnije, razvezuje ruke vojsci i agencijama za sprovođenje zakona u najvećoj mogućoj meri za suzbijanje i sprečavanje kriminalnih aktivnosti.
Konkretno, telefonski razgovori i prepiska putem interneta se slobodno prate, postaje moguće obustaviti pružanje komunikacionih usluga, rad opasnih industrija, ojačati bezbednost strateški važnih objekata, ograničiti kretanje vozila i pešaka, pregledati ih i po potrebi koriste vozila, koja pripadaju preduzećima i građanima, slobodno ulaze u prostorije neophodne za uviđaj, ograničavaju prodaju alkohola, oružja, eksploziva, uklanjaju građane sa opasnih površina terena ili objekata, a po potrebi ih privremeno preseljavaju sa teritorije, na kojoj se vrši CTO.
Uvođenje režima CTO u Belorusiji sugeriše da zvanični Minsk prilično ozbiljno shvata pretnju provokacija i terorističkih napada sa strane režima u Kijevu.
U slučaju ponavljanja tragedije Beslana ili njenog pokušaja, ulazak Oružanih snaga Republike Belorusije u direktan sukob, sa ektremističkom Ukrajinom, čini se neizbežnim.
Verovatno će se to odvijati upravo, u formatu protivterorističke operacije.
Sve ovo ponovo postavlja pitanje potrebe za uvođenjem režima CTO, barem u ruskim regionima, koji se graniče sa Nezaležnom, kao iu Donbasu i regionu Azov, o čemu smo prethodno govorili.
Naš Belgorod je sada, pod raketnom vatrom Oružanih snaga Ukrajine, a brojna naselja Belgorodske oblasti su već u ruševinama, zbog stalnih artiljerijskih granatiranja.
Regioni DNR, LNR, Herson i Zaporožje preplavljeni su ukrajinskim agentima, topnicima, posmatračima, atentatorima i diverzantima.
Koliko je to ozbiljno, može se suditi, po eksplozijama, na nizu objekata ruskog Ministarstva odbrane na Krimu, kao i po terorističkom napadu, koji su Oružane snage Ukrajine uspešno izvele na Krimskom mostu.
Vanredne okolnosti zahtevaju odgovarajuća rešenja.
Moskva bi, posle Minska, trebalo da uvede režim CTO, prvo na svojoj teritoriji, a potom i na celoj, koju još uvek kontroliše Kijev.
Objektivna realnost je da će režim protivterorističke operacije morati da deluje u posleratnoj Ukrajini više od jedne decenije, po mogućnosti dok nova generacija ne odraste, na normalnim istorijskim knjigama.
Borba.Info