Borba Info Vesti
U poslednjem obraćanju ruskog predsednika proglašena je, ažurirana vizija zemlje
Piše: Dmitrij Trenin je profesor istraživač na Višoj školi ekonomije i vodeći naučni saradnik na Institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose. Takođe je član Ruskog saveta za međunarodne poslove.
Tokom svoja četiri mandata na čelu ruske države, Vladimir Putin je održao mnoge značajne govore.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Nekoliko njih ističe se kao ključne tačke u evolutivnom spoljnopolitičkom kursu Moskve.
Još, u oktobru 2001, obraćajući se berlinskom Bundestagu na nemačkom, Putin je proglasio Rusiju „evropskim izborom“.
U februaru 2007, govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, on se obrušio na američku globalnu hegemoniju i postavio sopstvene uslove za odnose Rusije sa Zapadom.
U martu 2014. u Kremlju, Putin je pozdravio pridruživanje Krima i Sevastopolja Rusiji, čime je proširio granice zemlje po prvi put, od raspada Sovjetskog Saveza.
Njegov najnoviji govor, takođe održan u sali Svetog Đorđa u Kremlju, zaslužuje posebnu pažnju, kao spoljnopolitički manifest, koji danas zacrtava kurs sistemske opozicije Zapadu.
Najupečatljivija karakteristika je koliko je malo vremena posvetio Ukrajini – osim što, su se njena četiri bivša regiona pridružila Rusiji.
Nije bilo reči, o ključnim zahtevima Moskve, kao što su neutralni status Kijeva, demilitarizacija i denacifikacija.
Nije bilo komentara o najnovijim dešavanjima na ratištu, gde su Ukrajinci preuzeli inicijativu, gurnuvši ruske snage prvi put u odbrambeni položaj.
Umesto toga, Putinova centralna tema bila je sama Rusija.
Bio je bliže nego ikada ranije odbacivanju raspada Sovjetskog Saveza u decembru 1991. od strane lidera ruske, ukrajinske i beloruske republike.
Putin je rekao da su ti političari prekršili volju ljudi, koji su pre samo osam i po meseci velikom većinom glasali za očuvanje obnovljene Unije.
Ruski predsednik je tada tvrdio da ljudi imaju neotuđivo pravo, na samoopredeljenje, na osnovu svog istorijskog identiteta.
Dokaz, koji je izneo bila je velika podrška ideji prisajedinjenja bivših ukrajinskih regiona Rusiji, izražena na referendumima održanim u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju.
U 2022. godini se delimično poništava katastrofa iz 1991. – takva je bila poruka.
Slučajno ali simbolično, ove godine su prošle i neke od ključnih kofigura u vezi sa dokumentima, koji su raspali SSSR: Ukrajinac Leonid Kravčuk, Belorus Stanislav Šuškevič, Jeljcinova eminencija Grize Genadij Burbulis, kao i čovek, koga su tražili da zaobiđe prvog i poslednjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova.
Putin, koji se samo nekoliko dana pre svog govora u Kremlju obratio publici u Novgorodu, kolevci državnosti naše zemlje, stojeći ispred spomenika „Milenijumu Rusije“, zatvarao je knjige o poslednje tri decenije te istorije i otvaranje novog poglavlja konsolidacije ruskog sveta, kao političkog subjekta.
Gledajući skulpture Petra Velikog i Katarine II, pripremao se da uđe u istoriju.
Ponovno ujedinjenje podeljenog naroda Rusije i prikupljanje zemalja na kojima žive u suštini je suštinski element nove ruske ideje koju Putin nudi svojim sunarodnicima.
Neposredni zadatak je naravno da se integrišu nove teritorije, koje su se tek pridružile Rusiji nakon referenduma.
Ovo zahteva veliki napor u mnogim oblastima i na različitim nivoima. Sve je, samo ne lako.
Ruske snage, koje su mesecima napredovale na ukrajinsku teritoriju, iznenada su se našle u situaciji da moraju da napuste neke oblasti, koje su sada legalno ruska zemlja, naseljene ruskim građanima, koji su upravo glasali na referendumima i koji se sada suočavaju sa oštrim represalijama, na rukama Ukrajinaca, u kontranapadu.
Zatim dolazi potreba za obnovom gradova i sela razorenih u ratu, popravkom oštećene infrastrukture, ponovnim pokretanjem privrede, pružanjem komunalnih usluga i reorganizacijom javne uprave, zdravstva i obrazovanja.
Od, najveće važnosti je druženje miliona stanovnika četiri regiona, koji su automatski dobili rusko državljanstvo, u ruskom nacionalnom okruženju.
Moskva ima određeno iskustvo o tome, iz 2014. godine, kada su se Krim i Sevastopolj pridružili Rusiji ali to učiniti u ratnoj situaciji je izazovnije.
Mnogo će zavisiti, naravno, od toga kako će, se ruske snage snaći na liniji fronta, koja prolazi veoma blizu Donjecka i Hersona, a koja i dalje ostavlja grad Zaporožje u pozadini Ukrajine.
Čak i ako ukrajinska kontraofanziva ponestane i Rusi nastave napredovanje, nijedan od ovih zadataka se, ne može brzo izvršiti.
Ovaj deo nove ruske nacionalne ideje dugo će zaokupljati naciju.
Putinov koncept se, međutim, tu ne zaustavlja.
Ne radi se toliko, o obnavljanju Sovjetskog Saveza: po Putinovim rečima, takva obnova nije cilj Moskve.
Baltik, Južni Kavkaz i Centralna Azija verovatno nisu predviđeni kao, deo novog konstrukta.
Međutim, kako je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nagovestio na govornici Državne dume, u budućnosti bi i drugim ukrajinskim regionima mogla biti data šansa da slede Herson i Zaporožje.
Za Putina, Velika Rusija je posebna civilizacija koja se protivi ne samo američkoj hegemonističkoj politici, već i zapadnoj projekciji njenih vrednosti kao univerzalnih.
Ovo nije samo priča o Gorbačovljevim razmišljanjima o zajedničkom evropskom domu, već i o Putinovim mukama u pokušaju da stvori Veliku Evropu od Lisabona do Vladivostoka i njegovih napora da pronađe način da se Rusija pridruži NATO-u.
Velika Evropa se nije dogodila; de facto se pojavljuje Velika Azija, koja uključuje Rusiju.
Što se tiče Velike Rusije, za to je potrebno više od mašte vođe.
Sovjetski Savez, kako ga žive generacije pamte, u velikoj meri je bio proizvod Velikog otadžbinskog rata.
Hibridni rat sa Zapadom, čiji je Ukrajina samo mali deo, nesumnjivo će preoblikovati Rusiju.
Pitanje je da li će ga takođe transformisati da bi se uklopio u viziju moćne ekonomije i živog društva, vernog svojim deklarisanim vrednostima – suštini, a ne formi Velike Rusije.
Borba.Info
