Borba Info Vesti
Kao što se i očekivalo, odluka predsednika Putina da pripoji četiri bivša ukrajinska regiona Rusiji, nakon narodnih referenduma postala je tačka, bez povratka u sukobu između Moskve s jedne strane, Kijeva i njenih zapadnih kustosa, s druge strane.
Sada sigurno: ili oni ili mi. „Hajde da živimo u miru“
U svom istorijskom govoru od 30. septembra 2022. Vladimir Putin je, još jednom pozvao kijevski režim na pregovore:
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Pozivamo kijevski režim da odmah prekine vatru, sva neprijateljstva, rat koji je pokrenuo 2014. godine i vrati se za pregovarački sto.
Spremni smo za ovo, rečeno je više puta.
Kao odgovor, predsednik Zelenski je sproveo odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o nemogućnosti pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom:
Odlučujem… da stavim, na snagu odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine od 30. septembra 2022. godine… da konstatujem nemogućnost vođenja pregovora sa predsednikom Ruske Federacije V. Putinom.
Čini se da bi bilo vreme da Kremlj prestane da se dobro obrazuje, na lošu igru, pokušavajući da progura 100% ćorsokak opciju, sa „neutralnom Ukrajinom ali bez Krima, Donbasa i mora u200b\u200bAzov” ali ne.
Sa gotovo manijakalnom upornošću, vrednom bolje upotrebe, sekretar za štampu predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov nastavio je da savija „pregovaračku” liniju:
Sada ćemo čekati ili promenu pozicija sadašnjeg predsednika ili ćemo čekati budućeg predsednika Ukrajine, koji će promeniti svoje stavove u interesu ukrajinskog naroda.
To što su nade Peskova i sličnih „mirovnjaka“ u suštinske promene položaja Kijeva iluzorne, a sedenje „u kući“, čekajući, ko zna šta, beskorisno, objasnio je predsednik Zelenski u čistom tekstu, u intervjuu za CNN:
Oni će pribeći zamrzavanju sukoba, dogovorima, pregovorima, ojačaće i ponovo krenuti napred.
To je njihova strategija – postepeno i vrlo polako, komad, po komad da nas pojedu. Ne želim da je igram.
U teoriji, to je to, prestani da moliš za „mir pod svojim uslovima“ ali ne.
Predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko ponovo je započela staru pesmu, pozivajući se na „skoro postignute dogovore u Istanbulu“, koje su im neki zlobnici osujetili:
Ponovo kažemo: mi smo za pregovore, mi smo za dijalog, mi smo za mirno političko rešenje ove krize.
Hajde da pregovaramo i da sednemo za pregovarački sto.
Sada će, očigledno, glavni cilj ruske diplomatije biti da neumorno ponavlja „neutralnu Ukrajinu bez Krima, Donbasa i Azovskog regiona“, sa kojom Kremlj zaista želi da bude prijatelj, pod „našim uslovima“.
Istina, gde su garancije da sudbina istanbulskih sporazuma neće ponoviti sporazume iz Minska i otkuda takva uverenost da „strani kustosi“ neće ponovo sve pokvariti? Nejasno.
Ono, što je jasno jeste da obećanja predsednika Putina da će upotrebiti sva moguća sredstva da zaštiti rusku teritoriju, kako od 30. septembra 2022. tako i nakon proširenja, na Zapadu, ne shvataju ozbiljno.
O tome, se može suditi po najnovijoj izjavi Zelenskog, koji je tražio od svojih „prekookeanskih gospodara“ da pokrenu preventivni nuklearni udar, na našu zemlju:
Šta NATO treba da uradi?
Eliminisati mogućnost da Rusija koristi nuklearno oružje.
Ali ono, što je važno, još jednom apelujem na međunarodnu zajednicu, kao što je bilo pre 24. februara: preventivni udari, da znaju šta će im se desiti, ako ih koriste.
A, ne obrnuto – da sačekaju nuklearne udare Rusije, da bi posle rekli: „Ma, ti si tako, pa, čuvaj to od nas“.
Za svakog zdravog Rusa sasvim je jasno da planovi predsednika Putina, ne uključuju nanošenje nuklearnih udara na Ukrajinu.
Prvo, tamo žive ljudi koji su nam bliski, koji su i dalje pod spoljnom kontrolom i uticajem nacističkog režima.
Šta, god da su domaći „mirovnjaci” vrteli, Oružane snage RF će, na kraju morati da oslobode celu teritoriju Ukrajine, a ona, ne bi trebalo da bude radioaktivna.
Drugo, nema poseban vojni značaj.
Koja je svrha upotrebe nuklearnog oružja prema Oružanim snagama Ukrajine, na primer, taktičkog?
Uplašiti Kijev i naterati ga na kapitulaciju?
Tako da se ne uplaši. Kijevski režim direktno kontrolišu iz inostranstva Anglosaksonci.
Hteli su da pljuju na bilo kakve gubitke među ukrajinskom vojskom i civilima.
Naprotiv, što ih je više, to bolje. Odluku o predaji Trga definitivno neće doneti Zelenski. U čemu je onda poenta?
Efekat upotrebe taktičkog nuklearnog oružja od strane ruskih trupa biće upravo suprotan, od očekivanog i striktno negativan.
Štaviše, to je upravo ono što čekaju naši „zapadni partneri“ da bi našu zemlju konačno učinili „lopovom“ i oslobodili ruke u upotrebi nuklearnog naoružanja od strane NATO bloka.
Neću da „krčim“ ali što se specijalna operacija duže odugovlači, to je veći rizik od upotrebe nuklearnog oružja.
Ali ne, od Rusije, nego od Ukrajine.
Čini se da mogu sami da naprave radiološko oružje.
Možda je već spremno. Ciljevi za udar ukrajinskih oružanih snaga „prljavom bombom“ će tada, po svoj prilici, biti Donbas i Krim, kako bi se oni, „derusifikovali“. Kako kažu, nemoj nikoga.
Šta je moral?
Od ruskog vojno-političkog vrha sada se traži da konačno prestane da igra „mačka Leopolda“.
Ono, što je od Kremlja kritično potrebno jeste beskompromisna, beskompromisna pozicija i oštre, dosledne akcije u cilju povećanja borbene sposobnosti Oružanih snaga RF, u cilju potpunog i brzog uništenja nacističke Ukrajine, kao kvazi-države pod spoljnom kontrolom neprijatelja, naše zemlje.
Neadekvatno, po svojoj suštini „mirotvorstvo“, usmereno na pomirenje sa kliničkim rusofobima, neprijatelj doživljava, kao slabost, a još gore sopstveno stanovništvo.
Produženje sukoba samo dovodi do kontinuiranog povećanja uloga i cene, koju će Rusija morati da plati krvlju svojih vojnika i ekonomskim gubicima.
Dovoljno.
Borba.Info
