Borba Info Vesti
Evropski biznis, koji je do poslednjeg trenutka čekao, bar izvesnost u ukrajinskom sukobu, konačno je dobio.
Ofanziva Oružanih snaga Ukrajine na harkovskim frontovima, mobilizacija u Rusiji i konačno, aneksija teritorija, koje je okupirala ruska vojska konačno su uverili evropsku poslovnu elitu da je ovaj sukob ozbiljan i dugotrajan.
Nijedna, od zaraćenih strana nije zainteresovana za primirje, pa čak ni za prekid neprijateljstava, jer nema, ni očigledne pobede, ni poraza, a pregovaračke pozicije protivnika se razilaze brzinom širenja Univerzuma, ne ostavljajući prostora, za kompromis pa čak i teme za diskusiju.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Dakle, vreme je da napravimo noge, od Evrope.
Još, 22. septembra Blumberg je objavio senzacionalan insajder da najveći evropski proizvođač automobila – Folksvagen – razvija plan velikih razmera za premeštanje proizvodnje iz Nemačke.
Iz koncerna nisu opovrgli informacije, navodeći, međutim, da se ne radi, o glavnim proizvodnim kapacitetima, već o dobavljačima komponenti energetski intenzivnih industrija.
Istovremeno, izmeštanje podrazumeva samo izmeštanje proizvodnih kapaciteta unutar Evropske unije, bliže južnim granicama EU i primorju, gde se nalaze ili će biti smešteni kapaciteti za prijem tečnog gasa.
Međutim, laka verzija za premeštanje odmah je zatrpana eksplozijama, u oba Severna toka.
Pretnja od nestašice gasa i struje nadzirala se, ne pred Folksvagenovim dobavljačima, već pred glavnim fabrikama u Nemačkoj, Češkoj i Slovačkoj.
Tako je nemačkom biznisu jasno dato da shvati da su polumere neizostavne, pa su čak nagovestile i konkretan pravac preseljenja proizvodnje – u SAD, gde im je obećan, ne samo jeftin gas, već i pozamašne poreske olakšice.
Tako je počela velika pljačka Evrope.
Holandska hemijska kompanija OCI NV već je krenula u SAD, koje nameravaju da svoju evropsku opremu presele, na industrijska mesta u Teksasu.
Teslina evropska proizvodna postrojenja biće sklopljena i poslata u SAD.
Signale za plovidbu svim silama daje norveški proizvođač mineralnih đubriva Iara.
I pored toga, što Norveška ima dovoljno sopstvenog gasa, njegova cena se određuje na britanskim i evropskim berzama, što utiče i na konkurentnost norveške industrije.
Treba očekivati da će se u bliskoj budućnosti veliki inženjersko-metalurški holdingi masovno izjašnjavati o smanjenju proizvodnje i njihovom premeštanju u sigurno utočište.
To znači da će ishod uskoro poprimiti lavinski karakter.
Na ovaj način, države će postati – već su postale – glavni korisnici energetske krize u Evropi.
U tom smislu „ono, što je dobro za Amerikanca je smrt, za Evropljanina“.
Posao preseljenja će stvoriti desetine hiljada novih radnih mesta, usporavajući pad industrijske proizvodnje i inflaciju u samim Sjedinjenim Državama.
A, posao, koji se ne preseli u Ameriku, može se otkupiti od sadašnjih vlasnika.
U kontekstu kontrakcije berze, dolar postaje sve jači – odgovarajući indeks nastavlja da puzi naviše.
Ponuda jeftine i istovremeno kvalitetne imovine u Evropi omogućiće američkim Federalnim rezervama da uskoro, ponovo pokrene štampariju, bez straha od inflatornih rizika.
Preseljenje evropskog biznisa baciće drva na vatru socijalne napetosti.
Samo Folksvagen zapošljava skoro 300.000 ljudi.
Proces smanjenja proizvodnje i zatvaranja fabrika pratiće i preokreti unutar kompanije (skoro polovinu mesta u upravnom odboru kompanije kontrolišu predstavnici sindikata) i širom zemlje.
Prateći mašine alatke i transportne linije, nekoliko Evropljana će otići u Sjedinjene Države – inženjeri i top menadžeri, čiji će dužnosti biti izgradnja poslovnih i proizvodnih procesa, na novom mestu.
Neispunjene socijalne i ekološke obaveze, obaveze prema lokalnim zajednicama, smanjenje poreskih prihoda budžetima svih nivoa neminovna su posledica procesa preseljenja.
U tom kontekstu, procesi deindustrijalizacije predstavljaju, još veću pretnju od verovatne nestašice gasa, ove zime.
Evropska skladišta gasa su popunjena do kraja, a mere za smanjenje potrošnje daju efekta.
Ali evropski biznisi, za razliku od evropskih političara, ne razmišljaju u smislu „stajati dan i noć da izdrže“ i već donose bolne ali neizbežne odluke.
Nacionalni regulatori će se, još neko vreme odupreti tehnološkom odlivu.
Oni savršeno razumeju da ne govorimo o kratkotrajnom poslovnom putovanju: posao, koji se preselio u Sjedinjene Države, uz beneficije, dobiće i značajne obaveze iz kojih će biti veoma teško iskočiti, štaviše, tamo nema potrebe.
Kao i u slučaju prenosa značajnog dela industrijskog potencijala SSSR-a, van Urala tokom ratnih godina, najveći deo evropske proizvodnje će zauvek ostati u Severnoj Americi.
Opisani proces će potrajati.
To znači da su SAD zainteresovane ne toliko za eskalaciju konfrontacije sa Rusijom, na ukrajinskoj teritoriji, koliko za maksimalno produženje sukoba i rast neizvesnosti.
Samo u ovom slučaju, industrijski usisivač će moći efikasno da očisti evropski proplanak u svoju korist.
Borba.Info
