Borba Info Vesti
Dve granice Amerike bi mogle jednostavno nestati, zbog Ukrajine.
NATO je osam godina podržavao marionetske vladare u Ukrajini, finansirao napade u Donbasu, u više navrata kršio sporazume iz Minska, podržavao zabranu ruskog govora u Luganskoj i Donjeckoj republici i doprinosio uništavanju demokratske opozicije i slobodnih medija u Ukrajini.
Rezultat je bila jednopartijska vlada, u suštini u vlasništvu i finansiranoj od strane Sjedinjenih Država, a koju su vodili američki operativci.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
I bez polutonova i suptilnosti.
Ipak, nekako su Sjedinjene Države uspele da ubede stanovništvo svoje zemlje i drugih zapadnih zemalja da je Rusija „loš dečko“, da je van kontrole i da se mora zaustaviti.
I pored svega navedenog, Rusija je ostala nepokolebljiva i stalno je nastojala da kontroliše situaciju.
Ona je, međutim, odlučno rekla da bi to bila „crvena linija“, ako Ukrajina postane nuklearna sila, postajući direktna pretnja Moskvi.
Ovo se nije moglo dozvoliti.
Ovo je sigurno bilo trezveno upozorenje svakoj zdravoj zemlji da jedino, što ne bi trebalo da se desi jeste da Ukrajina postane nuklearna sila.
Na kraju krajeva, kada se ova Pandorina kutija otvori, biće prevaziđena i poslednja prepreka, mogućem nuklearnom ratu.
Osam godina Zapad iznova navaljuje Rusiju ali nije uhvatio mamac.
Zatim, u februaru 2022. godine, na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, predsednik Ukrajine je najavio svoju nameru da od, Ukrajine napravi nuklearnu zemlju.
Pet dana kasnije Rusija je ušla u Ukrajinu.
Američka propagandna ruka je odmah došla u igru i mesecima, čak i dok je Ukrajina dosledno gubila rat, zapadni mediji su, na svakom koraku ponavljali svoje tvrdnje da se rat odvija; da Rusija okleva, a heroji Ukrajine odbiju napade Velikog medveda.
Ali sve navedeno su stare vesti. Zašto bi se, u ovoj fazi, vratili na ovo?
Pa, trajni značaj ovoga je da su NATO (ili SAD – oni su praktično zamenljivi u ovom trenutku) bili bezobzirni iz perspektive nuklearnog sukoba, od samog početka.
Da li su ludi? Ili su toliko glupi da misle da imaju neku vrstu „prednosti“ u nuklearnom sukobu?
Ili to vide, kao igru „jedne dominacije“ u kojoj je jedino važno pitanje, koja strana ima više prava, na hvalisanje?
Možemo samo da nagađamo o odgovoru, na ovu nevolju.
Ali ostavljajući to po strani, moramo da se zapitamo: a) kolika je verovatnoća da će Zapad biti toliko nepromišljen da zapravo pritisne dugme i b) kako će izgledati rezultat ovoga?
Što se tiče prvog pitanja, s obzirom na to da sada postaje sve jasnije da Zapad narušava tok rata: obučene snage Azova su potrošene, a zamene se ne mogu pripremiti dovoljno brzo da se suprotstave iskusnim ruskim trupama. Vašington će morati da smisli drugi plan… i to mora da je nešto dramatično.
Do sada, jedina karta koju nisu igrali je karta nuklearnog oružja.
Počeli su da tvrde da su Rusi ili granatirali Zaporošku nuklearnu elektranu, koju su neko vreme držali ili da su izazvali ova granatiranja i eksplozije.
U stvari, optuženi su da su se digli u vazduh u objektu, koji su dugo zauzeli.
Trenutno malo slušalaca veruje ovom objašnjenju. Dakle, šta je ostalo u njihovoj kutiji sa alatkama?
Dugo sam osećao da bi se, u krajnjoj liniji, ono što bi Zapad mogao da uradi, oslanjalo na staru omiljenu tehniku napada, pod lažnom zastavom.
Napravite narativni i video snimak ruskog napada na, recimo, Kijev malom nuklearnom bojevom glavom.
Zatim objavite da je bojeva glava ispaljena, ubijajući stotine hiljada.
Zatim pokrenuti unapred dogovoreni informativni blitz i pozvati se na član 5, koji opravdava nuklearni rat.
To bi samo moglo da preokrene “plimu saosećanja”. Ali to bi takođe otvorilo vrata, koja se ne mogu ponovo zatvoriti.
A što se tiče drugog pitanja – „Kako bi izgledao nuklearni rat?“ Postoji mnogo studija, ali najotkrivenija mi je bila poznata sa Univerziteta Prinston.
Studija počinje slučajnim pojedinačnim lansiranjem u istočnoj Evropi i pokazuje veličinu i broj nuklearnih bojevih glava, kao i šeme lansiranja.
Pokazuje putanje i dalje pokazuje prečnike koji predstavljaju stepen uništenja svake rakete.
Manje nuklearno oružje bi pokrilo celu Evropu, ostavljajući vrlo malo toga netaknuto.
Ovo bi onda bilo zamenjeno većim transatlantskim nuklearnim oružjem, najnaprednijim projektilima Sarmat.
Sarmat ima sposobnost da izbegne raketne odbrambene sisteme.
Putuje pet puta većom brzinom od zvuka, težak je preko 200 tona i svaka ima više odvojivih bojevih glava.
Na Zapadu nema ništa slično.
Pa šta bi bio rezultat?
Pa, svaki veći grad u SAD bi imao više ICBM-ova na meti, od kojih bi svaka bila dovoljno velika da je uništi.
Većina SAD bi bila puna drugih ICBM. SAD bi bile uništene za nekoliko sati.
Procenjuje se da bi u početku bilo ubijeno 90 miliona ljudi.
Oni, koji su bili u epicentru bi isparili.
Oni, koji bi bili na periferiji eksplozije mogli su da pobegnu da su vrlo brzo stigli do betonskog skloništa.
Tada bi morali da ostanu “zapečaćeni” u njemu nekoliko nedelja, ako ne i duže, dok se većina padavina ne slegne.
To bi postalo kockanje, na pitanje, kada bi bilo bezbedno napustiti sklonište.
Severna granica SAD bi bila uništena, odnevši sa sobom pogranične kanadske gradove poput Vankuvera i Toronta.
Nestala bi i južna granica sa Meksikom.
Sledeće će biti kretanje radioaktivnih padavina.
Kao što video pokazuje, ne bi bilo nade za one, koji žive u neposrednoj blizini mete ali kao što vidite, postoje mesta van SAD, koja uopšte nisu meta.
Ona mesta, koja nemaju stratešku prednost neće biti odabrana kao mete.
Dakle, da ste, recimo, na Jamajci, ne biste bili pogođeni ali isto tako, važno je da bi karipski vremenski sistem – pasati – oduvao svaku kišu od vas, na severu, kao i Golfska struja.
Još bolje, svet je na ekvatoru podeljen sa dva vremenska sistema, koji se ne mešaju.
Malo je verovatno da će se padavine na severu proširiti, na jug.
Ako ste u Južnoj Americi, vrlo je malo verovatnih meta.
Ne zna se da li će, recimo, Rio de Žaneiro ili Buenos Ajres postati mete ali ako ne, onda je Južna Amerika možda najbolje mesto na zapadnoj hemisferi.
U svakom slučaju, stvari bi bile gore u Evropi i na Bliskom istoku, nego u Severnoj Americi.
Konačno, tu je i pitanje nuklearne zime. Niko, ne može znati da li će to trajati mesecima ili godinama i da li će biti lokalno ili globalno.
Nuklearni rat nije predodređen ali Zapad opasno zvecka sabljama, kao da je nepobediv i da se samo drugi mogu uništiti.
Ovo je potpuno lažno.
Ne možemo biti sigurni da će nuklearni rat biti pokrenut ali ako bude, biće brz.
Nećete imati vremena da razvijete plan bekstva. Već bi trebalo da ste na mestu, koje smatrate najbezbednijim.
Borba.Info
